Пре него што је 30. септембра ове године у Новом Саду Љиљана Цвјетковић, чланица Српске напредне странке, доживела је физички напад од стране блокадера код Футошке пијаце, већ је једном била у причи о којој се писало због нечег сасвим другог – због помоћи другима.
Пре више од десет година, када је Срем угрожавала вода, Љиљана није седела код куће и чекала да опасност прође. Са својим тада једанаестогодишњим сином Николом отишла је да помаже у одбрани Сремске Митровице од поплаве.
„Дневник“ је тада објавио текст под насловом „С мајком на везивању џакова“, уз фотографију мајке и сина. Никола је, како је тада писало, помогао мајци да се спакују џакови за одбрану града од поплаве.
Љиљана је говорила како више није могла да седи беспослена и само гледа шта се догађа. Најпре је покушала да дође аутомобилом до Митровице, а када то није било могуће, отишла је да помаже на други начин. Са сином је носила џакове, радила и, како је тада рекла, покушавала да допринесе колико може.
То је иста она жена која је сада, годинама касније, стајала међу људима на улици када је дошло до инцидента код Футошке пијаце док је била на штанду СНС-а. Према њеном сведочењу објављеном у „Дневнику“, осетила је ударац у главу од стане шланова блокадерске илити студентске листе, а тек је касније, када је погледала снимак, видела да ју је један мушкарац ударио песницом. Рекла је да ју је јако заболело, да се повукла и да је била у шоку.
Није ово прича о томе да ли неко подржава Љиљанину политичку опцију или се са њом не слаже. Ово је прича о жени која је пре више од десет година са својим дететом носила џакове да би помогла људима које наравно није познавала нити јој је то било битно, важно је било наћи се људима када је најпотребније. И управо та жена доживела је да јој се, уместо речи и политичког неслагања, неко физички „обрати“ ударцем.
Љиљана није само чланицу неке странке, није само учесницу једног политичког скупа. Љиљана је жена, мајка која је својевремено са једанаестогодишњим дететом стала у одбрану једног града. Политичке разлике, ма колико биле велике, треба да остану политичке разлике. Физички ударац нити је нити би смео да буде аргумент.
Фото: Дневник
