У Србији сутра почиње пуна примена Закона о трговачким праксама, а министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић је изјавила да ће 35 великих трговинских ланаца, који имају више од 3.900 објеката, морати да објаве дигиталне ценовнике и на дневном нивоу их ажурирају ако мењају цене производа.
Лазаревићева је истакла у интервјуу за Танјуг да је Србија први пут добила закон о трговачким праксама, који ће боље заштити потрошаче, као и добављаче и то посебно оне најслабије у ланцу као што су пољопривредни произвођачи, који ће добити већу преговарачку снагу и моћи да превазиђу страх од комерцијалне одмазде и „зид ћутања“ и траже поштовање својих права.
Она је изразила уверење да ће пуна примена Закона о трговачким праксама заједно са преостала два закона, који су усвојени заједно у сету трговинских закона – Изменама и допунама Закона о трговини и Законом о потрошачима, допринети снижавању цена за крајње кориснике.
„Управо смо желели да постигнемо и одређени ефекат синергије, јер су они комплементарни у одређеним сегментима. Сви имају заштиту потрошача на крају, јер се све оно што они треба да уреде односи се на неки начин на контролу цена коју потрошачи плаћају на крају“, рекла је министарка.
Нагласила је да се законом уводи и инструмент сарадника у поступку, који је заправо такозвани узбуњивач. Подсетила је да су трговински ланци раније, на основу уредбе о снижавању трговачких маржи, били обавезни да објављују ценовнике на недељном нивоу, док сада то морају да раде на дневном уколико постоје промене у ценама.
Лазаревићева је навела да се то односи на 25 категорија производа и робе и додала да је раније уредба обухватила 23 катергорије, а да су сада додате још две – алкохолна пића и храна за кућне љубимце.
„Тако да на један широк дијапазон производа ће се примењивати обавеза трговаца, њих 35 (са приходом већим од три милијарде динара у последњој пословној години). Подсећам, од тих 35, раније је на основу уредбе 26 већ имало ту обавезу, сада имамо и девет нових и односиће се на преко 3.900 објеката широм Србије“, рекла је Лазаревићева.
Уколико, како је навела, нема измена цена, трговци не морају да достављају нове податке, што ће њима бити стимуланс да држе цене под контролом односно да их држе стабилним.
„А са друге стране, имаћемо и месечне подаке, пресек сваког првог у месецу, који ће се трајно чувати. Имаћемо озбиљну количину података коју ћемо моћи током времена да посматрамо и анализирамо“, рекла је Лазаревићева.
Напоменула је да закон о трговачким праксама и обавеза објављивања дигиталних ценовника постоји у националним законодавствима држава чланица ЕУ већ неко време и нагласила да наш закон има шири обухват производа него у ЕУ.
„Тако да смо ми са неким закашњењем добили, али свакако нешто што треба, и верујем да хоће, ће озбиљно утицати на управо односе који постоје на тржишту између различитих актера, водиће већој транспарентности, али и успостављању фер понашања, односно пословних односа који су базирани на равноправним односима актера. Циљ закона је на првом месту заштита слабије стране у преговарачком процесу који постоји када се договара продаја одређених производа“, навела је министарка.
Објаснила је да се то односи на примарне пољопривредне произвођаче, мале произвођаче, као и на мале и средње произвођаче, на првом месту у прехрамбеном сектору.
„Али и трговце, јер и трговци и мали трговци могу бити слабија страна ако су им добављачи велике и моћне компаније, јаки брендови. Ко ће бити обухваћен? С обзиром да наш закон има шири обухват производа од оних које имамо у Европи, и то нам је и била интенција, да осим пољопривредно-прехрамбених производа проширимо и на још неке категорије, као што су кућна хемија, средства за личну хигијену, али јако важан сегмент, то су производи који су врло важни за пољопривреду, и ту мислим на средства за прехрану и заштиту биља, оплемењиваче земљишта. На тај начин обезбедили смо могућност да мали пољопривредни произвођачи, који су нам и те како важни, као прва карика у ланцу, добију већу преговарачку снагу и не буду више она најслабија карика“, навела је она.
Рекла је да се већ интензивно ради, на основу измена и допуна Закона о трговини, на стварању националног шифарника производа, што се очекује да буде готово у наредним месецима.
„То значи да ће сваки производ у било ком трговинском ланцу, да се пластично изразим, имати исто име. То планирамо врло ускоро да завршимо. Обавеза је трговаца није само да имају објављене цене на њиховим интернет странама већ и да буду објављивани и на порталу отворених података. Са тим дигиталним алаткама и постојањем националног шифарника производа, моћи ћете за било који производ, са одређеним описом да радите претрагу цене кроз све трговинске ланце“, објаснила је она.
Додала је да ће моћи захваљујући томе да се прати и следљивост од увозника или произвођача, преко дистрибутера, трговца, одређеног производа, о количини и о токовима.
На питање шта ће се дешавати уколико не буду неки велики трговци објављивали дигиталне ценовнике и ако се можда цене не буду поклапале на каси у радњама са оним што је објављено, министарка је рекла да ће сада контроле бити још интензивније и оштро санкционисани они који то не буду чинили.
Како је рекла, грађани ће моћи не само одласком у одређени трговински ланац, да интервенишу и подношењем пријава инспекцији.
Трговци од 1. септембра морају да прилагоде не само нове уговоре, већ и све затечене и опште услове пословања са применом Закона о трговачким праксама, а на питање да ли има информацију да ли су то трговци већ урадили, каже да је закон ступио на снагу у мају и да је за пуну примену дат транзициони период за новине до септембра.
„Значи, то није ни лак ни једноставан посао и тога смо свесни и рок који су имали од четири месеца управо да могу да прилагоде и своје уговоре, закључе нове и припреме се за почетак пуне примене закона. Да ли су они то урадили, то ћемо видети већ у неком наредном периоду. Ми смо последњих месеци од усвајања закона имали директну и интензивну комуникацију и преко Привредне коморе Србије, али и директно са трговцима на првом месту, како би дали додатна појашњења на одређене одредбе закона, да не би било неких погрешних интерпретација, у вези са подзаконским актима које је донело Министарство унутрашње и спољне трговине и нарочито Комисија за заштиту конкуренције“, рекла је Лазаревићева Танјугу.
Напоменула је да је било у јавности коментара и погрешних интерпретација од неких адвокатских канцеларија и удружења за заштиту потрошача.
„Ми ћемо пратити у наредних неколико месеци како тече примена закона, да би у ходу могли евентуално да коригујемо неке ствари и да подзаконским актима обезбедимо ефикаснију примену“, рекла је она.
Поручила је да суштина није у томе да буду казне врло оштре и да министарство буде, како је рекла, инквизиција већ да је циљ успешна и ефикасна примена закона, како би се уредили односи на тржишту.
На питање да ли очекује да ће неки трговински ланци покушати, можда неким скривеним механизмима, да изврше притисак на добављаче, као што је био случај када су тражили различите начине када је била примена уредбе о маржама, Лазаревићева је казала да је то врло могуће и да разуме да ће им бити врло тешко када годинама имају одређени начин опхођења према пословним партнерима и позицију која је сада значајно промењена због закона, пошто ће изгубити део прихода јер су одређени намети трајно забрањени.
Истакла је да велики проблем био страх код добављача од комерцијалне одмазде који је производио „зид ћутања“.
„Друго, ту су и одређена плаћања која су ишла преко ванкњижних одобрења. Имали смо сиву зону до које је врло тешко доћи и зато је нама уредба била од великог значаја, јер смо у директној комуникацији успели да дођемо до информација и откријемо како неке ствари функционишу. Оно што закон предвиђа, управо да не би више имали тај зид ћутања. И успех примене овог закона је управо на добављачима да имају храброст, јер су заштићени као слабија страна, односно сви који су слабија страна, да изађу са подацима које имају и укажу на постојање непоштене трговачке праксе“, рекла је она.
Нагласила је да узбуњивач може на основу валидних доказа које поседује, уз апсолутну дискрецију чувања идентитета, али и уз финансијску надокнаду, да подели информације са Комисијом за заштиту конкуренције око постојања непоштене трговачке праксе.
„Такође, новина у нашем закону, у односу на европске, јесте да посебно третирамо комерцијалну одмазду као посебно тешку непоштену трговачку праксу, за коју ће постојати посебна истрага која ће се водити. Апсолутно су сви услови ту да се тај зид ћутања који је постојао уклони, и да сви они који су заправо били оштећени више не буду слабија страна“, рекла је Лазаревићева Танјугу и поручила да се високе казне финансијски неће исплатити трговцима.
На питање да ли је било притисака да не крене од 1. септембра пуна примена овог закона, она је рекла да је било притисака да се то одложи образлажући да нису спремни и да им треба више времена, она је подсетила да је закон донет у априлу и ступио на снагу у мају и истакла да је било довољно времена да за припреме до септембра.
Када је реч о пољопривредним произвођачима, напоменула је да су они били дефинитивно најслабија карика у том ланцу, а посебно када се узме у обзир и да пољопривреда зависи од климатских услова и многих других фактора.
„Врло је тешко, на пример рокови плаћања јесу једна ствар коју закон препознаје, што је била црна пракса, а сада су врло јасно дефинисани, значи, за кварљиве производе морају бити до 30 дана, а за некварљиве пољопривредно-прехрамбене производе до 60 дана“, нагласила је она.
Ценовнике ће морати да објављују трговци на мало који обављају трговину робом: млеко, млечни и мешовити производи, јаја; безалкохолна пића, кафа, чај; свеже воће и поврће; прерада воћа и поврћа; хлеб и пецива; махунарке; смрзнути производи; свеже и прерађено месо; свежа и прерађена риба; слани кондитори; слатки кондитори и цереалије; шећер и мед; брашно; тестенине; уља и масти; сирће; пиринач; со и зачини; кућна хемија; папирна и кухињска галантерија; лична хигијена и козметика; храна за бебе; пелене; алкохолна пића и храна за кућне љубимце.
То се односи на трговце који су у последњој пословној години остварили приход од продаје већи од 3.000.000.000 динара, објављују на својој интернет страници ценовник, посебно за сваки продајни објекат, у дигиталном облику, погодном за аутоматску обраду, осим трговаца у трговини на продајном месту у преносивим продајним објектима у складу са законом којим се уређује трговина.
Ту су трговински ланци: Delez, Lidl Srbije, Merkator-S, Univereksport, Aman, Dis, Gomeks, Veropulos, Keš&Keri plus, Trnava promet, BB Trade, Qvattro company, Ros produkt, Domaća trgovina, Europrom, Podunavlje, Leon Conditors, Senta-promet, Medius, Tekijanka, Metalac-Proleter, Fortuna market, Šumadija market, Vum, Prima nova, Beltorg, Mikromarket, Luki komerc, Čutura plus, Rič, VP Dima, ZAM, Trlić, Morava i DM.
kurir.rs/b92.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
