Изненадни, оштар звук који одјекне кроз собу када крилато створење удари у стакло прозора уме да истргне из најдубљег сна и натера човека да поскочи са столице.
Док млађе генерације одмах помисле на оптичку варку и чињеницу да животиње једноставно не виде провидне препреке, у нашим селима се на тај звук и даље гледа са поштовањем колико и са страхом због народних веровања.
Преци су чврсто веровали да се такве ствари не дешавају без дебелог разлога и да природа никада не шаље такве поруке случајно. Прозор у старим народним предањима никада није био само обичан отвор за светлост и проветравање. Он је представљао свету границу, невидљиви зид који дели вашу породицу, топлину и унутрашњи мир од свега оног непознатог и непредвидивог што вреба споља.
Када птица удари баш у то место, старо предање каже да нешто из спољног света по сваку цену покушава да уђе унутра. То може бити болест, ненадана вест, велика промена, па чак и душа која не налази свој мир.
Чувени проучавалац српске митологије Веселин Чајкановић забележио је да овај изненадни ударац делује као какав ритуални аларм. То је био моменат који је „будио дом“ и опомињао укућане да се спреме за оно што долази.
Црне птице
Наши стари су сматрали да ове животиње имају посебну улогу јер лете високо, али слећу близу људи. Управо та њихова способност да бораве и на земљи и под облацима чинила их је савршеним преносиоцима порука из света који људско око не може да види.
Значење самог догађаја увелико је зависило од тога која се тачно врста створила на вашем симсу:
Голуб: Вековима се везује за душе предака. Сматрало се да ударац голуба у стакло значи да неко од ваше крви долази да се поздрави или пошаље поруку.
Сврака: Ова птица је од давнина била доносилац вести, а најчешће оних непријатних. Понови ли овај потез два или три пута у истом дану, староседеоци би говорили да се спрема опасна претумбација у животу.
Врана: Црне птице су одувек носиле глас о невољи и тешким тренуцима, па се њихов контакт са окном тумачио као знак да некоме блиском откуцавају сатови.
Ластавица: За разлику од осталих, она симболизује долазак нове душе. Њен ударац могао је да најави одлазак неког старог, али исто тако и скорији долазак новог члана породице.
Савремена наука има потпуно разумно објашњење и подсећа нас да перје и крила не препознају одраз неба у стаклу. Међутим, дубоко у нашој култури остала је та стара, емотивна потреба да ослушкујемо свет око себе.
Можда ти ударци заиста и нису ништа више од обичне физике и сунчевог одсјаја. Са друге стране, стара духовна пажња према таквим ситницама подсећа нас колико су наши преци живели у дослуху са природом и колико су водили рачуна о миру под кровом.
lepotesrbije.alo.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
