На годишњицу почетка злочиначке војно-полицијске операције „Олуја”, током које је из Републике Српске Крајине протерано више стотина хиљада Срба, а велики број цивила убијен или се и даље води као нестао, поново се намеће питање ко из иностранства пружа најгласнију политичку и медијску подршку блокадерима у Србији, пише Политика
Одговор се, судећи према јавним наступима њихових савезника и симпатизера, све јасније назире. Међу најгласнијима су управо они који „Олују” славе као велику хрватску победу, релативизују страдање српског народа или одговорност за прогон покушавају да пребаце на саме Србе.
Током боравка представника блокадерског покрета у Европском парламенту у Стразбуру, посебну пажњу изазвало је њихово срдачно поздрављање хрватских европосланика Тонина Пицуле и Стјепана Бартулице. Реч је о политичарима који не крију однос према „Олуји”, нити своје ставове о Србији и њеном руководству.
Бартулица је операцију у којој је готово нестала једна читава српска заједница у Хрватској представио као пример успешног војног деловања.
„Дан-данас се та војно-редарствена акција посматра као један школски пример како извести брзо и муњевито једну такву акцију. Мало који страни војни изасланик је веровао да Хрватска може то да реши за три дана, али тако је било и треба да будемо захвални хрватском руководству и свим бранитељима за оно што је тада постигнуто”, изјавио је Бартулица.
Он је додао да Хрватска, како је рекао, захваљујући томе данас има „уређену државу”, не осврћући се на непрегледне колоне српских избеглица, убијене цивиле и спаљена села која су остала иза хрватских снага.
Пицула је, с друге стране, у јавности објављивао фотографије из ратног периода на којима је у униформи и са оружјем. Управо је такав хрватски политички представник у Стразбуру добио поздраве групе која се у Србији представља као носилац борбе за демократију и правду.
Подршка блокадерима не стиже само од хрватских политичара. Међу јавним личностима које су отворено нападале председника Србије Александра Вучића налази се и хрватска певачица Северина Вучковић, која је говорећи о „Олуји” одговорност покушала да повеже са садашњим председником Србије.
„И за ту ’Олују’ је крив овај ваш главни”, рекла је Северина, називајући Вучића карикатуром од човека.
Посебну тежину има чињеница да су симболику „Олује” преузимали и поједини представници самог блокадерског покрета. На друштвеним мрежама појављиване су поруке: „Ко не слуша песму, слушаће Олују”, као и тврдње да студенти „бирају да буду олуја”.
Таква игра речима не може се посматрати изван историјског и националног контекста, посебно када се објављује у данима у којима Срби обележавају страдање и прогон свог народа. За десетине хиљада породица „Олуја” је име за изгубљене домове, убијене сроднике и завичај у који се многи никада нису вратили.
У истом контексту појављују се и покушаји да се одговорност за исход „Олује” релативизује. Историчарка Дубравка Стојановић са Универзитета у Београду изјавила је да се приликом разматрања те операције мора говорити и о догађајима који су јој претходили.
„Морамо да узмемо у обзир окупацију четвртине територије Хрватске од 1991. до 1995, протеривање око 800.000 Хрвата који су живели на тим територијама. Онда идемо на ’Олују’ као тај велики војни пораз српских снага, а затим на освету хрватских снага над преосталим српским цивилима”, рекла је Стојановићева.
Иако је поменула злочине над преосталим српским становништвом, овакво постављање хронологије у делу јавности се тумачи као покушај стварања оквира у којем прогон Срба постаје готово очекивана последица претходних догађаја, уместо злочина за који постоји конкретна политичка, војна и командна одговорност.
Зато питање ко подржава блокадере није споредно, нити се може свести на уобичајена политичка савезништва. Када подршка стиже од оних који славе акцију масовног прогона Срба, позирају у ратним униформама, нападају државно руководство Србије и страдање српског народа претварају у протестни слоган, јасно је да њихов интерес није јачање Србије.
Најгласнија подршка блокадерима долази управо из кругова којима смета политички стабилна и национално свесна Србија, од оних који ни три деценије после злочиначке „Олује” не показују поштовање према жртвама, већ прогон једног народа и даље представљају као разлог за славље.
Фото: Снимак екрана/видео
