Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће Русија, како се очекује, продужити гасни аранжман Србији до краја године.
„Уговор важи до краја септембра. Имали смо тромесечна одлагања, а ми очекујемо да се уговор настави и до краја године. Свакако, Европска унија и европске земље желе да што више отежају увоз руског гаса, а ми га набављамо преко Бугарске, земље чланице ЕУ. Ту постоје и одређени временски оквири и рокови. Наставићемо наш дијалог, како бисмо пронашли најбоље решење за Србију“, рекла је за Танјуг Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила да је тим поводом почетком јуна имала у Санкт Петербургу разговоре са руководством Гаспрома.
Ђедовић Хандановић очекује и да ће Србија у оквиру стратешког дијалога са САД водити разговоре о мерама усмереним против увоза руског гаса и изразила уверење да ћемо наићи на разумевање америчке администрације.
Истакла је да кључ енергетске стабилности лежи у диверсификацији извора снабдевања наводећи да су у току преговори са Светском банком о вишегодишњем пројекту за развој унутрашње гасне инфраструктуре, вредном око милијарду евра.
Тај пројекат би, како каже, омогућио да будуће интерконекције обезбеде Србији статус транзитне земље и гасног чворишта југоисточне Европе.
„Веома је тешка и комплексна геополитичка ситуација када су енергенти у питању, јер имате више великих глобалних играча који покушавају да ојачају своје позиције. Србија је део европског континента и највећа земља на Западном Балкану, где се преплићу различити интереси великих сила, пре свега као последица конфликта у Украјини са једне стране и на Блиском истоку са друге стране. У таквој комплексној геополитичкој ситуацији, морамо да заштитимо нашу земљу и наше грађане. То није једноставно и није лако“, рекла је Ђедовић Хандановић Танјугу.
Она је подсетила да Србија више од 30 година увози руски гас, али и да нисмо једина европска земаља која има такву сарадњу са Руском Федерацијом.
„Није једноставно диверсификовати своје изворе и правце снабдевања у релативно кратком временском периоду, са тим потешкоћама се и Европа суочила када се одрекла јефтиних руских енергената. Ми смо нашу позицију почели да јачамо када смо завршили гасну интерконекцију између Србије и Бугарске, али се ми и даље ослањамо на увоз руског гаса“, казала је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима, руски гас даје велику флексибилност и повољне ценовне и количинске услове.
„Није једноставно наћи алтернативне изворе снабдевања, али са друге стране ми морамо да радимо на томе и радимо интензивно, пре свега кроз будуће гасне интерконекције и изградњу са Северном Македонијом и са Румунијом. То тражи време, али земље које су боље диверсификоване имају већу отпорност у моментима енергетских криза и шокова и наш је циљ да себе ојачамо и то радимо свакога дан“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Србија ће се, како каже, на тај начин повезати на магистрални гасовод БРУА који повезује Бугарску, Румунију, Мађарску и Аустрију.
„Када је реч о тарифама које је председник (Доналд) Трамп најавио за земље које увозе руски гас или нафту су јако неповољне, али с обзиром на напоре које Србија улаже да повећа своју енергетску безбедност, а самим тим и регионалну енергетску безбедност, верујем да ће америчка администрација имати разумевања за нас и да ћемо пре свега моћи да водимо један отворен дијалог“, навела је министарка.
Како је рекла, то нам важно и из политичких разлога и због ситуације на Косову и Метохији, али и у Републици Српској.
„Тако да мислим да је то једна добра историјска ствар, која ће јачати позицију Србије на Балкану и у југоисточној Европи“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Говорећи о стартешком дијалогу са САД у сектору енергетике, Ђедовић Хандановић каже да највећи потенцијал види у пројекту изградње РХЕ Ђердап 3, која претендује да постане највећа реверзибилна хидроелектрана у Европи и регионално складиште за електричну енергију.
„То је пројекат на граници са Румунијом, 64 километара узводно уз Дунав. Пуно посла је пред нама и амерички потенцијални партнери који имају искуство, знање и технологију могу да нам помогну у овом подухвату“, рекла је она.
Могућности види и у развоју геотермалне енергије, техничкој сарадњи и разматрању опција за примену нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.
Држава је, како каже, већ ушла и у прву фазу развоја нуклеарних капацитета.
„Врло брзо ћемо започети четири студије у оквиру те прве фазе развоја, које ћемо реализовати са Електропривредом Француске која је и урадила прелиминарне студије. Поред сарадње са ЕДФ, бавићемо се и анализом регулаторног оквира, нуклеарне безбедности, заштити животне средине како бисмо ушли у наредне фазе. Ту је и питање финансирања једног таквог великог подухвата, а наш циљ је да до средине следеће године завршимо прву фазу и да кренемо у даље фазе развоја“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Како каже, постоји потенцијал за конвенционалне нуклеарке, али и за мале модуларне нуклеарне електране, чија технологија још није потпуно развијена и доказана.
„Морамо јачати наш образовни систем за формирање нових кадрова који су нам неопходни, од инжењерског кадра до других знања и вештина како бисмо могли у будућности да управљамо у нукеларним електранама. Дали смо знак и импулс нашим факултетима да шире катедре“, рекла је Ђедовић Хандановић Танјугу.
Факултет техничких наука у Новом Саду и Институт Винча су већ покренули мастер програме на тему развоја нуклеарне енергије.
На питање када ће почети изградња гасне електране у Нишу са азербејџанском компанијом СОКАР, Ђедовић Хандановић каже да су у току преговори у вези са главним уговором акционара, а да је циљ да пројекат буде готов током 2030. године.
„Очекујем да се ти преговори брзо заврше и да следећи корак буде потписивање уговора између Електропривреде Србије, Србијагаса и СОКАР-а и да се оснује заједничко предузеће које ће бити носилац тог подухвата. Са градом Нишом радимо на припреми техницке документације која ће после служити и за студију оправданости и за пројектовање, али и за добијање свих неопходних дозвола, од локацијских услова до грађевинске дозволе. Најбитније је да радимо брзо и посвећено, да наша предузећа, али и локалне самоуправе укључене у пројекат буду ефикасне и ажурне“, нагласила је министарка.
Када је реч о ЕПС-у, каже да су у току улагања у рударску опрему у вредности од 450 милиона евра.
„Нова опрема че допринети поузданијој и сигурнијој производњи угља и експлоатацији, која је неопходна за рад наших термоелектрана. Прошле године, ископано је два милиона тона угља више у односу на 2024. и то је помак у добром правцу. Имали смо изазовни јануар, фебруар, март због временских лоших услова и одређених проблема на коповима. Тај мањак који се појавио у производњи у прва три месеца се надокнађује и добрим делом је већ надокнађен“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она истиче да је ЦБАМ тренутно највећи изазов за ЕПС и да то компанији ствара велике издатке.
„Зато и развијамо нуклеарни програм да бисмо у деценијама које долазе могли да се ослонимо и на друге, чистије изворе базне енергије, попут нуклеарне“, закључила је Ђедовић Хандановић.
