Рођена браћа, пореклом из Мале Азије, после очеве смрти као деца су крштени и васпитани у хришћанском духу.
Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи заузврат ништа „ради добитка и богаћења, већ Бога ради“ па су у народу познати као свети бесребреници. Записано је, такође, да је Козма „љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, примио три јајета, па је чак затражио да га по смрти не сахране поред брата“. Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у месту Фереману. Светитељи Козма и Дамјан, у народу познати и као Свети Врачи, представљају се на иконама и фрескама у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове. Једна од најпознатијих фресака с ликовима Светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог. Празник се посебно обележава у здравственим установама, јер се исцелитељи Козма и Дамјан сматрају заштитницима лекарске професије. Према народном веровању, овај дан посебно је добар за молитву за оздрављење. Свети Врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године. Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама. Постоји и веровање и да без преке потребе не треба излазити из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома. Свети Врачи славе се и 14. новембра.
