Археолози у Египту открили су у западној пустињи добро очуван град из византијског доба, из четвртог века нове ере, саопштило је данас египатско Министарство туризма и антиквитета.
На тој локацији откривени су стамбени и верски објекти, укључујући цркву у стилу базилике у оази Дахла, а археолози су такође пронашли новчиће, фрагменте грнчарије и алате, преноси Гардијан.
На посебном локалитету, у Марина ел Аламејну, близу Александрије, откривено је 18 древних гробница, које укључују гробнице уклесане у стени и кречњаку, грнчарију и гранитни саркофаг.
Министарство туризма и антиквитета саопштило је да прво откриће открива детаље свакодневног живота, урбаног развоја и економских активности када је Египат био део Византијског царства.
Базилика, која је ископана на првом локалитету датира из средине четвртог века и налазила се на челу насеља, са погледом на његове главне улице, заједно са остацима две осматрачнице које су штитиле предграђе, према речима Махмуда Масуда, који председава археолошком мисијом.
Оаза, која се налази у западној египатској провинцији Нова долина, и разматра се њено проглашење на листи светске баштине УНЕСЦО-а.
На том подручју су пронађене многе куће које се састоје од пријемних сала и сводних кровова, а археолози су такође открили пећи за хлеб, кухиње, алате за млевење и бронзане новчиће са портретима византијских царева, латинским натписима и хришћанским симболима.
Група златника који су ископани датира из времена владавине римског цара Констанција ИИ, који је владао између 337. и 361. године, наводи се у саопштењу министарства.
Археолози су, на другом локалитету, такође пронашли древне гробнице на археолошком локалитету Марина ел Аламејн, који се налази око 100 километара западно од медитеранског града Александрије.
Министарство је саопштило да је пронађено 11 гробница које су уклесане у стену, са просечном дубином од осам метара, и седам површинских гробница од кречњака, чиме је укупан број гробница које су пронађене на локалитету порастао на 48.
На локалитету су археолози пронашли грнчарске посуде, амфоре, лампе, тањире, олтаре и кречњачке базене.
Шефица мисије, Еман Абдел-Калик, рекла је да су археолози пронашли гранитни саркофаг дуг 2,5 метра, са скелетним остацима који се проучавају, као и да су у његовој близини пронађени остаци гипсане статуе сфинге.
Абдел Калик је додала да су четири златника стављана у уста неких покојника, што је била пракса повезана са погребним веровањима тог доба.
Марина ел-Аламејн је археолошко налазиште близу града Аламејна на северној обали Египта које је откривено 1986. године, а археолози верују да је локалитет био древни грчко-римски лучки град Леукаспис на Медитерану, који је изграђен у другом веку и напредовао је до четвртог века, саопштило је министарство.
Фото: Pexels
