Пешчане мушице, односно флеботомине или папатаћи, су мали инсекти, до три пута мањи од комарца, који живе у топлим крајевима Медитерана и јужне Европе – и који се данас, услед климатских промена, селе и у северније крајеве, укључујући и Србију.
Ови сићушни инсекти се хране крвљу и тако преносе заразне болести, укључујући и лајшманиозу, што их чини важним за јавно здравље.
Систем за рано упозоравање CLIMOS настао је на основу вишегодишњих истраживања, која су подразумевала развој климатских модела заснованих на историјским подацима, и теренском раду током 2023. и 2024. године, када је прикупљено и анализирано нешто више од 94.000 пешчаних мушица и заразних патогена које оне носе.
Резултати показују да су пешчане мушице све присутнији вектор различитих зараза, како у Србији, тако и широм Европе.
Пешчане мушице могу да преносе две врсте патогена: паразите, који могу да изазову болест која се зове лајшманиоза, и вирусе, од којих неки изазивају само благе вирусне инфекције, док неки могу да доведу до озбиљних компликација као што су летњи менингитиси.
Како се пешчане мушице хране крвљу, у ризику од болести које оне преносе су људи и животиње.
У Европи су болести које оне преносе зоноотске, односно не могу се пренети директно са човека на човека, него траже животињу као преносиоца.
Истраживања показују да су пешчане мушице сваштоједи када је прехрана крвљу у питању, међутим главни и најчешћи преносиоци болести које оне преносе – лајшманиозе и различитих вируса (тзв. флебовируса) су пси, па затим глодари и дивље животиње.
Живот и развој пешчаних мушица, као и комараца, захтева релативно високу температуру. Оне су сезонски инсекти, активне су у периоду од најраније марта до најкасније новембра, а током зиме преживљавају у некој фази свог раног развоја у тлу.
Током реализације пројекта CLIMOS осматрања су вршена и у Србији, током сезоне 2024. године.
– За сада имамо прелиминарне резултате, који показују да су пешчане мушице највероватније присутне на целој територији Србије, да су код нас присутне подврсте које могу да пренесу заразне болести, и да су ухваћени примерци и били заражени релевантним патогенима – објашњава др Сузана Блесић са Физичког факултета у Београду.
Важно је напоменути да су пешчане мушице и раније постојале у нашим крајевима: између осталог, заразе које преносе ови инсекти биле су забележене у годинама после Првог и Другог светског рата. Услед промене климе, јављају се све повољнији услови за њихово ширење и множење.
Слично временским прогнозама, CLIMOS апликација даје информацију о погодности климатских услова за постојање пешчаних мушица на дан када је отварате, и у блиској прошлости и будућности – једну и две недеље пре и после – у виду мапа у бојама које означавају ниво ризика од постојања флеботомина у локалним административним јединицама, регионима или код нас областима.
Овај ризик је дат у односу на групе подврста пешчаних мушица које могу да преносе три врсте лајшманиозе које су распрострањене у Европи.
Део апликације који показује тренутни ризик од појаве флеботомина намењен је свима.
Исте те информације могу и требало би да користе и лекари и установе јавног здравља и ветеринари, ветеринарске асоцијације и клинике, да се са једне стране припреме на болести које могу да се појаве у њиховим установама у овим топлим месецима, а са друге стране да сами упозоре и обавесте своје кориснике и ширу јавност како да се заштите, пише портал Клима101.
– Можемо да га користимо ми као обични грађани – да се припремимо и заштитимо и у местима у којима живимо или, на пример, ако се припремамо да негде путујемо на одмор. Можемо да се информишемо како и колико је потребно да заштитимо своју породицу и своје љубимце, нарочито псе – наводи др Сузана Блесић.
Идеалан исход оваквих пројеката јесте да у неком тренутку информације о векторима, укључујући ту и пешчане мушице, постану део стандардних апликација за временску прогнозу које имамо у својим телефонима и да буду део јавних информација које су везане за временске прогнозе у медијима.
8 најважнијих информација
Преузето из брошуре пројекта CLIMOS:
- Пешчане мушице су активне ноћу: паразит се преноси убодом мушица Пхлеботомина; пешчане мушице најчешће убадају у сумрак и у зору
- Лајшманиоза може да утиче на псе и људе: лајшманиоза је превентабилна паразитска болест која погађа како људе тако и животиње, претежно псе; она може бити фатална ако се не третира успешно
- Клинички знаци код паса: Псе са ранама на кожи, губитком длаке или необјашњеним губитком тежине треба да прегледа ветеринар због могуће инфекције лајшманиозом
- Симптоми код људи: Симптоми лајшманиозе код људи варирају од кожних рана са уздигнутим ивицама (кутани тип) до укључивања носа и грла (мукокутани тип) или продужене грознице са увећањем јетре и посебно слезине (висцерални тип лајшманиозе)
- Заштитите себе и свог љубимца: Користите заштитну одећу, комерцијалне репеленте и топичке инсектициде; за заштиту паса од убода прешчаних мушица користите помаде за кожу и огрлице импрегниране инсектицидом
- Смањите присуство пешчаних мушица: Одржавајте животни простор свог љубимца чистим и без икаквог отпада – правилно одлагање смећа и отпада такође помаже у спречавању привлачења пешчаних мушица у домаћинство
- Третман паса: Пси могу бити вакцинисани како би се смањила вероватноћа развоја болести у неким регионима; лечење је често успешно, али није увек гарантовано
- Здрав имунолошки систем: Чак и након опоравка, пси који су претходно имали лајшманиозу могу и даље бити носиоци паразита.
- Наставите са превентивним мерама, које обухватају редовне контроле код ветеринара, са физикалним прегледом, серолошким испитивањем на лајшманиозу и лабораторијским анализама. Додаци исхрани такође су добри као подршка здрављу!
klima101.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
