Српска православна црква данас прославља данас Светог Јована Владимира, владара Дукље и једног од најпоштованијих светитеља на Балкану.
Свети Јован Владимир живео је крајем 10. и почетком 11. века. Био је кнез Дукље, државе која се простирала на простору данашње Црне Горе и дела Србије. У народу је остао упамћен као праведан, побожан и милосрдан владар који је бринуо о свом народу и трудио се да избегава ратове.
Према предању, заробио га је бугарски цар Самуило. У заробљеништву је упознао Самуилову кћер Косару, која се заљубила у њега. Венчали су се, а Владимир се потом вратио у своју земљу.
После Самуилове смрти, нови владар Владислав позвао је Владимира у Преспу под заклетвом да му се ништа неће догодити. Међутим, кнез је преваром убијен 1016. године испред цркве. Предање каже да је после погубљења у рукама носио сопствену одсечену главу, због чега се на иконама најчешће приказује са круном, крстом и својом главом у рукама.
Чудотворни крст Светог Јована Владимира
Посебно место у народном предању има крст Светог Јована Владимира. Вековима га чува породица Андровић из села Велики Микулићи код Бара. Сваке године на Тројичиндан организује се традиционална литија на планину Румију, где верници носе овај крст и моле се за здравље, мир и благостање.
Народни обичаји у Србији
У српском народу Свети Јован Владимир сматра се заштитником правде, поштења и брачне верности.
На овај дан обичај је да верници оду у цркву и запале свећу за здравље породице, помажу сиромашнима и чине добра дела, у част светитеља који је био познат по милосрђу, избегавају свађе, тешке речи и сукобе. У појединим крајевима верује се да на овај празник треба започети неко добро дело, јер ће га пратити Божји благослов.
Према народном веровању, на Светог Јована Владимира не ваља свађати се са укућанима, давати лажна обећања, чинити неправду или некога преварити, започињати послове који су засновани на обмани или користољубљу.
novosadska.tv
Foto: Pexels
