Православни верници славе Духове, празник познат и као Силазак Светог Духа на апостоле и Педесетница. То је један од највећих хришћанских празника, одмах после Божића и Васкрса.
Празник се обележава педесетог дана после Васкрса и десет дана после Спасовдана. Према Светом писму, тог дана је Свети Дух сишао на апостоле у облику огњених језика и дао им дар да говоре различитим језицима како би ширили Христову науку међу свим народима. Због тога се Духови сматрају „рођенданом Цркве“.
На овај дан посебно се прославља тајна Свете Тројице: Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Зато се празник назива и Тројице или Тројчиндан.
Најважнији обичаји на Духове
Један од најпрепознатљивијих обичаја јесте украшавање цркава травом, цвећем и зеленим гранчицама. Верници често понесу део те освећене траве кући и чувају је поред иконе током године као благослов.
После литургије многи плету венчиће од траве и цвећа које су узели из храма. Венчићи се стављају уз иконе, на капије, штале или друге делове домаћинства као симбол заштите и напретка.
На Духове се служи посебно вечерње богослужење током кога верници клече и читају се молитве Светом Духу. То је један од ретких празника када је овај обред толико наглашен.
У многим крајевима Србије некада су кроз села пролазиле литије – свечане поворке које су благосиљале њиве, винограде и домове. У појединим местима ова традиција и данас постоји.
Шта се не ради на Духове?
Према народном веровању:
- избегавају се тежи физички послови,
- не ради се у пољу ако није неопходно,
- дан је посвећен молитви, породици и миру,
- не започињу се већи послови и грађевински радови.
Духови се славе три дана: Духовска недеља (данас), Духовски понедељак и Духовски уторак. После тога следи такозвана трапава седмица, током које нема поста средом и петком.
novosadska.tv
Foto: Pexels
