Србија је земља вина, а виноградарство и винарство вековима су део нашег идентитета, културе и традиције.
Зато је развој српског виноградарства и винарства од великог значаја не само за овај сектор, већ и за укупан развој пољопривреде и сеоских подручја Србије, рекао је српски министар пољопривреде Драган Гламочић.
Он је, како је саопштило Министарство пољопривреде, отварајући округли сто о Нацрту закона о вину и другим производима од грожђа и вина, у присуству Савеза винара и виноградара Србије, произвођача вина и бројних представника сектора, поручио да је винарство и виноградарство данас добијају нову енергију.
– Та енергија долази кроз све већи број младих који улазе у овај посао, нове винарије и све већу препознатљивост српских вина на домаћем и страном тржишту. То најбоље показују бројке. Пре десет година имали смо 289 регистрованих винарија, а данас их је 529. То је јасан знак да овај сектор расте, да има потенцијал и да људи верују у будућност српског вина – поручио је Гламочић.
Министар је посебно нагласио значај развоја производње вина са ознаком географског порекла, јер то доприноси очувању идентитета домаћих виногорја, аутохтоних сорти и традиције, али и већој препознатљивости Србије на међународном тржишту.
Како је навео, у претходним годинама успостављен је Виноградарски и Винарски регистар, уређена је рејонизација виноградарских подручја и унапређен је систем географског порекла по моделу из Европске уније, што све представља темеље на којима се данас гради даљи развој.
– Време доноси нове изазове и зато је потребно да модернизујемо законски оквир. Нови закон управо настоји да створи јаснији, праведнији и модернији систем, усклађен са европским прописима и стандардима, али пре свега прилагођен потребама наших људи на терену – рекао је министар.
Како је навео Гламочић, циљ је додатна заштита домаћих произвођача грожђа и вина, унапређење њиховог положаја и повећање површина под виновом лозом у Србији.
Новим законом предвиђено је да се производња вина у Србији заснива на домаћем грожђу произведеном у нашој земљи, са остављеним периодом за прилагођавање до августа 2028. године.
Од осталих решења које доноси нови закон, Гламочић је истакао једноставнију процедуру за манастире, школе, факултете и друге институције које традиционално производе вино.
Затим омогућавање физичким лицима да, под јасно прописаним условима, легално производе и продају вино, укидање појединих непотребних техничких и кадровских услова ради лакшег пословања произвођача и јачање механизама контроле, следљивости и заштите квалитета и порекла вина.
Нацрт закона предвиђа и спречавање учешћа нерегистрованих произвођача на сајмовима, такмичењима и сличним манифестацијама, као и јачање улоге удружења произвођача вина са ознаком географског порекла.- Квалитет српских вина данас заслужује много већу видљивост и признање. Зато држава већ годинама снажно подржава овај сектор, кроз различите програме подстицаја, а ове године поново уводимо и поједине мере подршке које претходних година нису биле доступне, као што су подстицаји за подизање вишегодишњих засада винове лозе и подстицаји за изградњу и опремање винарија – истакао је министар Гламочић.
Директор Савеза винара и виноградара Србије Стеван Рајта нагласио је да је Србија већ направила велике кораке у развоју винског сектора и да су домаћа вина и аутохтоне сорте све препознатљивији у свету.
– Нови закон додатно ће унапредити услове за рад произвођача и допринети даљем развоју винарства у Србији – рекао је Рајта.
Јавна расправа о Нацрту новог закона траје до 6. јуна.
еkapija.com/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
