Вакцина против хантавируса може бити развијена, али ако се спроведе по свим стандардима и прође сва неопходна испитивања, тај процес би могао да потраје неколико година, рекао је епидемиолог Руске академије наука и заменик председника Руске академије образовања Генадиј Онишченко.
„Спремни смо да произведемо вакцину. И то није толико научни изазов колико технолошки. Може да се направи на исти начин као што смо урадили са коронавирусом. Али, наравно, ако пратимо све стандарде регистрације лекова – претклиничка испитивања, затим три фазе клиничких испитивања – сам процес регистрације ће трајати неколико година“, рекао је Онишченко за ТАСС.
Он је напоменуо да остаје питање против којег соја хантавируса треба вакцинисати људе – има их више од 40 – али нема потребе да се развијају лекови против свих њих одједном.
Такође је важно разумети кога тачно треба вакцинисати, истакао је руски епидемиолог.
Онишченко је нагласио и да спремност једне земље да спречи епидемију хантавируса зависи 70 одсто од њених грађана.
Према нејговим речима, важно је да грађани послушају савете, избегавају путовања у ендемске земље и предузму друге мере предострожности.
Онишченко је напоменуо да најсавременија медицина и тестирање неће моћи ефикасно да се боре против вируса ако људи не поштују мере предострожности. Такође је рекао да би из безбедносних разлога људи требало да се уздрже од путовања у Аргентину и земље југоисточне Азије, посебно зато што још не постоји вакцина за хантавирус.
Додао је да је важно не заборавити ни на друге мере предострожности, имајући на уму да се хантавирус преноси путем респираторног тракта, блиским контактом, а може се ширити и храном, посебно ако се нису поштовала правила складиштења.
Епидемија смртоносног хантавируса (андски сој) избила је на холандском крузеру „МВ Хондиус“ у априлу ове године, док је био на путу из Аргентине за Зеленортска Острва, а СЗО упозорава да се очекује пораст броја случајева због дугог периода инкубације (шест до осам недеља) и блиског контакта путника.
