Председница Народне скупштине Ана Брнабић поручила је данас да је од изузетне важности да представници Србије присуствују на европским скуповима због једног од стратешких циљева, односно приступања ЕУ.
„Сматрамо да је изузетно важно да Србија буде присутна на свим европским скуповима. На крају крајева, европске интеграције су стратешки приоритет наше земље“, казала је Брнабићева медијима у Копенхагену где учествује на Конференцији председника парламената Европске уније и земаља кандидата.
Како је навела, посебно важно је било да се чује о чему се прича на првој сесији која је била углавном посвећена агенди проширења.
Брнабићева је навела да је имала и да ће имати и читав низ билатералних сусрета на маргинама како би разговарала са европским партнерима о европском путу Србије.
„Трудићу се да имам што више састанака и оних званичних и оних незваничних, да поново говорим о томе шта је то што се све дешава у Србији и шта смо све урадили на нашем реформском путу и поново да тражим подршку за отварање додатних кластера, што мислим да је Србија више него заслужила“, казала је Брнабићева.
На питање да ли су земље чланице ЕУ свесне да је Унија недовршен посао без Западног Балкана, што је данас рекао председник албанског парламента Нико Пелеши на конференцији, Брнабићева је казала да сматра да је већина свесна, али да постоје и даље државе чланице које су скептичне генерално према проширењу, односно примању било ког новог члана у оквиру Европске уније.
„И то смо данас чули од одређених говорника који су рекли да они сматрају да под оваквим геополитичким околностима проширење може представљати опасност за Европску унију, а не оснаживање Европске уније. Тако да је занимљиво чути и те поруке“, додала је председница парламента.
Навела је да је са друге стране, Украјина покренула за сада потпуно незваничну иницијативу где би сви као кандидати за чланство у Европској унији сарађивали много ближе, много боље, како би координисали активности и самим тим подржавали једни друге на том европском путу.
Брнабићева је казала да су чак предложили да се данас у каснијим поподневним часовима или сутра ујутру пре затварања конференције одржи састанак кандидата.
Оно због чега је та иницијатива занимљива јесте то што у њој не би учествовала Приштина.
„Украјина није признала лажну државу Косово, већ Украјина признаје територијални интегритет Републике Србије и из Приштине не би били позвани на тако нешто“, рекла је Брнабићева.
Истакла је да је добро што ће и тај сигнал поново показати већини држава чланица Европске уније да поштовање територијалног интегритета међународно признатих држава јесте принцип међународног права који је један од најважнијих и који нико не сме да крши.
Према њеним речима, принцип међународног права не може нико да крши без обзира на то што би неко могао да каже: „у случају Србије може, а у случају Украјине не може“.
„Велика захвалност за то нашим партнерима из Украјине и на њиховом принципијелном ставу. Ја ћу са задовољством присуствовати том састанку“, рекла је Брнабићева.
Брнабић са Блонделом о Ђокићевом ангажману као политичара и ректора УБ
Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић навела је да се председник белгијског парламента Винсент Блондел данас интересовао за то шта се дешава са Универзитетом у Београду и ректором Владаном Ђокићем с обзиром да је и он пре уласка у политику био ректор Универзитета у Ливену као и да му је указала на разлику која међу њима постоји.
Брнабићева је у изјави медијима у Копенхагену, где учествује на Конференцији председника парламената Европске уније и земаља кандидата, а на маргинама је имала састанак и са Блонделом, указала да је битно истицати ту разлику између Ђокића и Блондела у тренутку у којем су одлучили да се баве политиком.
„Блондел је тек 2025. године постао председник парламента, укључио се у политику. Једна од тема коју је он покренуо је шта се дешава са Универзитетом у Београду и са ректором Владаном Ђокићем, зато што је господин Блондел до 2024. године био ректор Универзитета у Лувену и онда је питао шта се дешава с обзиром да је човек из универзитетске заједнице“, казала је Брнабићева.
Како је додала, она му је говорила о тој разлици међу њима.
„Рекла сам му да постоји значајна разлика између господина Ђокића и њега. Блондел је био ректор до тренутка када је пожелео да почне да се бави политиком. Онда више није био ректор, већ је постао политичар. А господин Ђокић је и као политичар и даље жели да заузима место ректора Универзитета у Београду, што је у супротности и са законом и са принципима високог школства, како у Србији, тако и у Белгији“, навела је Брнабићева.
Истакла је да је добро те ствари објашњавати.
„Имате човека који је био ректор до тренутка када је желео да постане политичар. У том тренутку више није био ректор. А ми овде имамо лидера блокадерског покрета који поред тога што је ректор пожелео да буде политичар, али као политичар није напустио функцију ректора. Тако да је добро објашњавати такве ствари“, казала је Брнабићева.
Фото: Танјуг видео
