Васкрс, као највећи хришћански празник, са собом носи низ обичаја који су дубоко укорењени у српску традицију. Централно место заузима бојење јаја, а посебно пажња посвећује се првом обојеном јајету – чуваркући.
Према народном веровању, обичај фарбања јаја у црвену боју везује се за тренутак Христовог васкрсења. Предање каже да су у том часу јаја поцрвенела, што је постало симбол радости и победе живота над смрћу.
У прошлости су се користили искључиво природни пигменти. Црвена боја се добијала из корена биљке броћ, док су се за остале нијансе користиле биљке попут спанаћа или луковине. Тек у новијој историји у употребу улазе индустријске боје, али суштина обичаја остаје непромењена.
Чуваркућа, као прво офарбано јаје, заузима посебно место у сваком домаћинству. Њена улога је заштитна, а место на којем стоји пажљиво се бира, наводе етнолози.
У Војводини: Најчешће се поставља поред кућне иконе.
Остатак Србије: Чува се на видном и значајном месту у дому тачно годину дана.
Интересантан је и обичај замене старе чуваркуће новом. Према речима етнолога, старо јаје се не одбацује насумично. Оно се дробило и стављало у прву бразду током орања, са циљем да призове родну и берићетну годину, чиме се спајају хришћански обичај и аграрни култови наших предака.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
