Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да Србија наставља дијалог како са америчким тако и са руским и мађарским партнерима, да би се дошло до одрживог решења за НИС како би наставио да ради после 17. априла.
„Наш циљ је, уколико би дошло до договора у овом случају између мађарске и руске стране да побољшамо нашу позицију, да повећамо наш удео у НИС-у да преговарамо и о другим деловима енергетске инфраструктуре које НИС има у свом власништву“, рекла је Ђедовић Хандановић за ТВ Прва и нагласила да су преговори у току.
Министарка је то рекла одговаракући на питање о даљим корацима по питању судбине НИС-а, када је подсетила да је амерички ОФАЦ продужио дозволу за преговоре о преузимању НИС-а и изласку руских власника до 22. маја.
Према њеним речима, и даље постоји неизвесност око НИС-а, и Србија има намеру да отклони ту неизвесност.
Та неизвесност, навела је, не зависи од нас јер се Србија нашла у средишту проблема насталог између америчке и руске стране, као вид политичке уцена.
„Када су санкције у питању, Србија је остала доследна својој политици, пре свега неувођењем санкција Москви, али је порука била јасна да руски власници из НИС-а морају да изађу, да је то услов за скидање санкција“, рекла је она и подсетила да је више страна укључено у причу о НИС-у и да ми не можемо да утичемо на све стране и на све елементе тих преговора.
Без озбира на то, Србија ће свакако настојати да обезбеди и да уради све што је у њеној моћи да НИС настави да ради и да се нађе дугорочно решење, као што смо то успевали до сада, казала је Хандановић Ђедовић.
Министарка је нагласила да грађани Србије могу да буду мирни када је реч о снабдевању нафтом и гасом, посебно након што је гасни аранжман са Русијом продужен до 30. јуна и додала да очекује да ће НИС остати главна карика сигурности снабдевања у земљи у смислу повећане прераде сирове нафте.
„НИС је током марта повећао продају за 33 одсто. Очекујем да ће се тако наставити и у априлу, пре свега да би тржиште остало снабдевено сигурно, а ми ћемо наш посао наставити да радимо одговорно“, рекла је она.
Ђедовић Хаднаовић је подсетила да је након разговора председника Србије и Русије, Александра Вучића и Владимира Путина, потврђено да је гасни аранжман продужен до 30. јуна, што значи да ћемо добијати гас по најповољнијим ценама.
Подсетила је и да је цена гаса крајем прошле недеље и почетком ове била неких 520 евра за 1.000 м3, што је изузетно висока цена у односу на јануар када је била 350 – 380, евра за 1.000 м3.
„Ми гас из Русије добијамо по значајно повољнијим условима, скоро упола мање. Подсећам да је пре 10 дана цена гаса отишла и до 650 евра за 1.000 м3, тако да цене не престају да буду непредвидиве, да се повећавају, да расту“, рекла је она и додала да се осцилације дешавају на дневном нивоу, и да су значајно веће од оних, које су биле пре рата у Заливу.
„Ми можемо да будемо мирни. То је уговор који је флексибилан, у смислу да добијамо онолико количина колике су нам неопходне, пре свега када је потрошња у питању“, рекла је министарка.
На питање како се Србија носи у време рата на Блиском истоку који је пољујао цео свет, да ли имамо довољно нафте и колико је до ње тешко доћи, министарка је навела да је рат на Блиском Истоку унео енергетски немир, када је и снабдевање гасом и нафтом у питању.
Према њеним речима, резултат тога је цена нафте која је данас 109, долара по барелу, а била је 65 у јануару, достигла је и преко 120 долара претходних дана, што је изузетан скок, скоро дупло већа цена.
Подсетила је да су постројења у Катару значајно ослабљена, као и нафтна у другим државама Персијског залива које су под ударом, што доноси енергетски немир.
„Када је Србија у питању, ми смо предузели све мере да обезбедимо сигурност снабдевања и гасом и нафтом. Захваљујући раду Нафтне индустрије Србије, подизању капацитета, тржиште је снабдевено. Снабдевено је и такође и због пуштања додатних количина, резерви дизела на тржиште из државних резерви, неких 40. 000 тона“, казала је она.
„Ми очекујемо да ће НИС остати главна карика сигурности снабдевања у смислу повећане прераде сирове нафте неких 335.000 се очекује да буде прерада у априлу, од тога 172. 000 тона производња дизела, што ће задовољити велику већину потреба тржишта Србије“, рекла је Ђедовић Ханданвић.
Апеловала је на грађане Србије да не праве залихе и нагласила да нема места паници.
„Ситуација остаје веома комплексна, веома тешка у целој Европи, у целом свету. Ми ћемо наставити да је пратимо, да изналазимо решења, да заштитимо грађане и када су цене у питању и када су несташице у питању“, казала је она и нагласила да смо сви сведоци да држава то успешно ради и да је успешно радила и прошле године када је НИС био 100 дана без дотока сирове нафте, односно Србија.
Нагласила је да је упркос свим изазовима, рафинерија у Панчеву наставила да ради и да је лиценца америчког ОФАЦ-а продужена.
Говорећи о производњи струје, Ђедовић Хандановић је навела да када постоји криза на енергетском тржишту, мора да се води рачуна и о производњи струје и о снабдевености електричном енергијом.
„Ту је за нас Електропривреда Србије главни ослонац и у том смислу смо разговарали које су то мере у наредном периоду које ће предузети, пре свега да предупреде, да се ти ризици смање када је у питању и наредни период и зимска сезона“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Додала је да настављају да надгледају енергетски сектор у тоталу, да буде стабилан, да нема непредвидивих ситуација, јер нестабилност на европском тржишту није нешто што, како је рекла, улива сигурност и због тога Србија мора бити спремна за сваки сценарио.
„Разговараћемо и са нафтним компанијама да видимо како додатно да им олакшамо ситуацију с обзиром да је цена малопродајна од прошле недеље 214 динара, а знамо да би по котацијама тржишним требало да износи неких 277 динара, како да изазове премосте нафтне компаније, а то радимо пре свега смањењем досадашњих акциза, али и пуштањем резерви на тржиште и велики број нафтних компанија је почео да преузима те резерве, тако да могу да балансирају у свом портфолију“, рекла је Ђедовић Хандановић.
