Како време одмиче, све је јасније да оно што се протекле године дешавало на улицама Суботице – од отворених претњи, блокада улица, напада на институције, па све до врло озбиљних припрема насилних акција, није било само дело само групе блокадера, већ да иза свега стоји паралелни систем који подразумева различите спреге, а најочитијом се показала спрега појединаца из тужилачког и медијског система.
Имена паралелног правосудног система и медијског система многе ће изненадити, нажалост никога постидети.
Више је него јасна спега одређених тужилалаца са појединим новинарима који „надувавају” текстове изазивајући немире на политичкој позорници Суботице, на којој се улоге све јасније распознају или се, пак, открију.
Таква је улога и Наталије Јаковљевић, дописнице Данаса, која сарађује са порталом Цензоловка, Центром за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), БИРН-ом, а уједно је и оснивачица портала Маглочистач. Новинарка позната по „надувавању” текстова, некадашњи студент Динка Глухоњића, предњачи у покушају да „креира” кризну ситуацију у Суботици, и из улоге новинара све чешће се поставља у улози судије, па не чуде њени покушаји да под диригентском палицом главне тужитељке у Суботици креира јавно мњење у покушајима да по сваку цену дискредитују Српску напредну странку.
Како другачије објаснити да Наталија Јаковљевић за Маглочистач припрема изразито негативан текст по Српску напредну странку, који ће потом доставити тужитељки Ливији Панић Милетић на рецензију, како би га пре објаве „исконтролисала” и предупредила могуће тужбе. Претходно ће, наравно, послати ЦИНСУ и НУНСУ… У причи која се смишљено „кува”, главну улогу повериле су функционеру Српске напредне странке из Новог Сада и његовом брату, а текст има за циљ да директно „удари” на врх Српске напредне странке.
У свему, наравно, своју ролу има и Мирана Дмитровић, такође новинарка Маглочистача, али је улога тужитељке Ливије Панић Милетић свакако најзанимљивија. Нарочито због чињенице да је, како сазнајемо, у децембру 2025. испред суда у Суботици оркестрирала у сенци скупом окупљених грађана који је значио подршку тужитељки Александри Стојсављевић, након што јој је запаљен аутомобил. Занимљиво је да је, како незванично сазнајемо, претходно тужитељка Панић тражила да се сачека са хапшењем учесника туче у насељу Прозивка (ваљда да би прича задржала актуелност), а управо је тужитељка Стојсављевић била ангажована на случају саслушања осумњичених за тучу. Још је занумљивије и све извесније да је аутомобил запаљен из потпуно другачијих, приватних побуда. Зашто је некоме било у интересу да се сачека са хапшењем учесника туче док се не деси организовани скуп подршке?
Зашто је, у једном другом догађају, Основно јавно тужилаштво у Суботици пре неколико дана напрасно формирало предмет у вези са стањем и збивањима у Зоолошком врту Палић, иако је све указивало да до тога неће доћи, и има ли и у овом случају неку улогу Ливија Панић Милетић? Остаје да се види.
Низ је питања и примера који изискују одговоре, а они ће неспориво показати у којој мери су појединци из медијског и тужилачког система утицали на помоћ рушењу државног поретка и нападу на институције како у Суботици, тако и у Србији.
