Хронична болест бубрега погађа око 10 одсто светске популације, а процењује се да у Србији са тим обољењем живи око 700.000 грађана, речено је данас на конференцији поводом Светског дана бубрега, који се обележава 12. марта. На овом скупу, који је организовало Удружење трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот“, истакнуто је да је болест бубрега својеврсна епидемија савременог доба и да често дуго не даје никакве симптоме, због чега се у великом броју случајева открива тек у узнапредовалим стадијумима.
Речено је и да подаци показују да се у Србији више од 4.000 пацијената тренутно налази на неком виду замене бубрежне функције, односно на хемодијализи или перитонеумској дијализи. Изнети су и подаци Управе за биомедицину Министарства здравља Србије, који показују да су током 2025. године у Србији обављене 102 трансплантације органа, што је, како је наглашено, највећи број у последњих готово десет година, не рачунајући пандемијске године када је трансплантациони програм био готово заустављен. Наведено је и да је од 1. јануара до 27. фебруара 2026. обављено 18 кадаверичних трансплантација органа и 10 трансплантација рожњаче, међу којима је било 12 трансплантација бубрега, две јетре и четири срца. Подаци показују и да око 1.700 пацијената у Србији тренутно чека трансплантацију, међу њима близу 40 деце. Помоћник министра здравља Небојша Тасић рекао је да је у последњих неколико година у Србији направљен значајан помак у области трансплантације органа, посебно у програму трансплантације бубрега, али је нагласио да број донора и даље није довољан у односу на потребе пацијената. „У последњих неколико година урађен је заиста значајан помак. Не само у програму трансплантације бубрега, већ је у целини повећан број донора органа. Ипак, то је још увек недовољно, јер велики број људи чека на трансплантацију, док је око 4.000 пацијената на дијализи“, рекао је он. Тасић је истакао да је за успешно функционисање система трансплантације кључно да концепт донора органа буде организован на најбољи могући начин и да у њега буде укључена комплетна здравствена инфраструктура, са здравственим системом као главним координатором. Према његовим речима, у том процесу важну улогу имају и друге институције, укључујући институте за јавно здравље, посебно кроз активности здравствене промоције и подизања свести грађана. „Потребна је широка друштвена и државна подршка овом програму како би он заживео у оној мери у којој постоји потреба“, нагласио је Тасић. Он је објаснио да је бубрег један од кључних органа за функционисање организма и да велики број болести може довести до хроничне бубрежне инсуфицијенције, што често завршава дијализом и потребом за трансплантацијом. Због тога је, како је додао, неопходно да се у унапређење програма трансплантације укључи читаво друштво, а не само здравствени радници
. „Трансплантација је начин да пацијенти живе потпуно нормалним животом, захваљујући савременој терапији која спречава одбацивање органа и омогућава добар квалитет живота“, рекао је он. Тасић је указао и на значај превентивних програма Министарства здравља, који су усмерени на рану дијагностику и превенцију, додајући да кључну улогу у томе има примарна здравствена заштита.
pe
pexels photo
