На данашњи дан, 6. марта 1914. године, на тромеђи Салајке, Подбаре и Роткварије, у срцу Новог Сада, основан је Фудбалски клуб Војводина.
За оне који не знају или то заборављају услед резултата који свакако нису на нивоу величине клуба какав је Војводина, „стара дама“ је без дилеме симбол не само Новог Сада и Војводине, већ и Србије и српског фудбала.
Војводина је кроз своју историју дала неке од наших најбољих фудбалера у историји, нећемо их набрајати, јер ћемо неког сигурно пропустити, а то не желимо.
Али зато хоћемо да вас подсетимо на важну лекцију из историје, коју су тог 6. марта 1914. почели да пишу златним словима ученици Велике српске православне гимназије, данас познате као „Јован Јовановић Змај“.
Међу њима су били будући универзитетски професор Владимир Милићевић, будући хемичар Миленко Хинић, будући правници Раденко Ракић, Каменко Ћирић и Коста Хаџи, будући текстилни индустријалац Миленко Шијаков, затим његов брат Ђорђе и отац Сава, као и Гојко Тошић, Ђорђе Живанов, Бранко Госпођиначки и Живојин Бајазет.
Одлука о оснивању ФК Војводина била је жеља српске омладине у Новом Саду да добије свој спортски клуб око којег ће се окупљати. У то време, у Новом Саду, који је тада припадао Аустро-угарској монархији, постојала су само три фудбалска клуба: мађарски НАК и УАК и јеврејски Јуда Макаби.
Узимајући у обзир затегнуте политичке односе између Аустро-угарске и Србије и чињеницу да је Први светски рат већ био на помолу, аустро-угарске власти нису благонаклоно гледале на оснивање српског клуба у Новом Саду. Из тог разлога, млади средњошколци морали су кришом да оснују Војводину, практично у илегали. То је учињено у штрикерској радионици чика Саве Шијакова, у Темеринској улици број 12, на месту Технометала. Одлучено је да име клуба буде Војводина, као асоцијација на некадашње Војводство Србија и Тамишки Банат, круновину Аустријског царства које је постојало између 1849. и 1861. године, а које је настало у складу са привилегијама које је аустријски цар дао Србима још давне 1691. године.
И баш због свих тих историјских лекција, данас схватамо да Војводина није само један фудбалски клуб. Већ симбол слободе, ината, љубави према спорту и свом народу.
Војводина је велика онолико колико је воле њени навијачи, без обзира на неуспехе и успехе и резултате на терену.
„Стара дамо“, хвала што си остала непоколебљива пред свим недаћама и што си већ 112 година понос низије и своје Војводине, једне једине.
Фото: ФК Војводина
