Једнострано проглашење независности тзв Косова пре 18 година представља велики пораз међународног права и свих оних који су се надали успостављању уређеног мирнодопског друштва на КиМ, поручено је из владине Канцеларије за КиМ и истакнуто да Србија борећи се за свој суверенитет и територијални интегритет, а против сепаратизма, штити и своје државне и националне интересе, али и темеље међународно-правног поретка заснованог на вредностима УН.
Како се наводи у саопштењу, албанске сепаратистичке политичке структуре на Косову и Метохији данас прослављају годишњицу нечега што доживљавају као победу своје идеологије, међутим то није ништа друго до један велики пораз са становишта међународног права, али и пораз за све оне који су се надали успостављању нормалног и уређеног мирнодопског друштва на Косову и Метохији.
Како се наводи, Србија борећи се за свој суверенитет и територијални интегритет, а против сепаратизма на Косову и Метохији, штити не само своје виталне државне и националне интересе, већ саме темеље међународно-правног поретка заснованог на Повељи и вредностима Уједињених нација.
„Такву позицију Србије препознаје већи део човечанства, јер постоји схватање да флагрантно кршење међународног права почињено једностраним проглашењем независности тзв ‘Косова’ јесте, не само напад на међународно право, већ и почетак заразе која прети да угрози интересе многих држава које на својој територији имају сепаратистичке покрете“, истиче се у саопштењу.
Одлука донета у Приштини пре 18 година, како се додаје, проблематична је и са моралног становишта, јер њом је и направљен један антидемократски политички систем који почива на систематском обесправљивању и терору над српским народом и њиховом прогону са вековних огњишта.
„Срби на Косову и Метохији су у последњих 18 година, као жртве сепаратистичких тежњи екстремних албанских политичких структура, били суочени са свом разорношћу шовинистичке мржње и изложени свакој врсти насиља“, наглашава се.
У саопштењу се указује да су људска права Срба на Косову и Метохији до те мере угрожена да се без икакве задршке може поручити да је реч о најугроженијем народу на тлу савремене Европе.
„Наша политичко-дипломатска борба за јужну српску покрајину Косово и Метохију зато није само међународно-правна обавеза, већ и морални императив и најважније национално питање и тим ћемо се принципима водити и бринути о нашем народу док год је на челу Србије председник Александар Вучић“, поручено је из владине Канцеларије за КиМ.
Скупштина у Приштини је, на седници којом је председавао председник парламента Јакуп Краснићи, 17. фебруара 2008. године једнострано прогласила независност тзв. Косова, а за декларацију је гласало 109 албанских посланика.
Седници није присуствовао ниједан од 10 српских посланика, нити посланик – Горанац, као ни шефови УНМИК-а и Кфора, а присуствовао је 21 међународни поредставник, укључујући некадашњег шефа верификационе мисије ОЕБС на Косову и Метохији Вилијема Вокера.
Тзв. Косово је према том документу проглашено за „независну и суверену државу“, „формираном на основу плана Мартија Ахтисарија“, а текст је на српском језику посланицима прочитао тадашњи председник привремене косовске владе Хашим Тачи.
