Јубилеј Матице српске започео је свечаном академијом у Српском народном позоришту, у којем су се окупили званичници, културни радници и званице.
View this post on Instagram
Станић:Матица српска већ 200 година храбро,промишљено и мудро пролази кроз искушења
Председник Матице српске Драган Станић изјавио је данас на Свечаној академији у Новом Саду поводом обележавања два века Матице српске да та установа захваљујући интелектуалној, просветној, народној и политичкој стабилности коју је стекла током претходних 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз сва нова историјска искушења. „Навршила су се два века трајања наше и ваше Матице српске. Са њом је и целом српском народу бар мало било лакше и лепше, паметније и мудрије живети него што би било да таква специфична и препознатљива установа није основана и да није обављала своју мисију“, рекао је Станић на свечаности у Српском народном позоришту. Подсетио је да је повод настајања Матице српске жеља добронамерних и предузимљивих Срба из тадашње Пеште да помогну Георгију Магарашевићу у спасавању часописа „Серпске летописи“ који је почео да излази 1824. године. Указао је на то да је та акција успела и да је тај часопис почео поново да излази 16. фебруара 1826. године од стране тада основане књижевне, научне и културне установе Матице српске. „Један велики почетак излажења књижевно-научног часописа изазвао је почетак рада нове, Србима неопходне и драгоцене културне установе, најстарије од свих које ће тек потом настати.
Тај часопис који се од 1873. назива ‘Летопис Матице српске’, заједно са америчким часописом ‘Тхе Yале Ревиеw’, данас јесте књижевно-научни часопис који на читавом свету најдуже у континуитету траје до наших дана“, рекао је Станић. Истакао је да је часопис опстао захваљујући заштити Матице српске која му је омугућила и да се развија. Додао је да нису српски спортисти носиоци веома озбиљних рекорда у светским оквирима, већ и српски књижевници, уметници, научници и институције различитих профила. Констатовао је да су часопис „Летопис Матице српске“ и Матица Српска суштински усмерени ка стварању три сазнајна стваралачка циља и навео је да су то изградња идентитетских сазнања о Србима и самим тим ка неговању књижевних, научних и културних вредности таквог карактеру, ка сазнању словенског света и заједништва места Срба и ка сагледању Европе, европске књижевности и културе и светских хоризонта релевантних за српску културу. „Наша установа настојала је да привири и организује пре свега сазнајну димензију књижевног, уметничког, научног и културног стваралаштва у најширем смислу те речи. На таквом темељу Матица српска је деловала и делује као установа просветитељска по карактеру“, рекао је Станић. Додао је да је Матица српска уверена да је знање истинска потреба целог српског народа. „Овакву просветитељску оријентацију Матица српска је уз неопходне модификације носила и преносила кроз веома различите културно-историјске епохе. Од свих тих епоха и стилских формација у распону од просветитељства, класицизма, предромантизма, романтизма, па надаље до модернизма, до постмодернизма и нео-авантгарде, Матица је успела да преузме оно најбоље и да угради у свој вечно усавршавани просветитељски програм“, рекао је Станић. Указао је на то да је Матица српска успела да преузме оно најбоље од Вуковског реформског покрета, Милетићевог и милетићевског политичког покрета који је, како је рекао, Матица српска спонтано и стрпљиво усвјала и надограђивала озбиљним радом у култури.
Навео је да је Матица српска имала многа искушења, да је ту било „и лутања и тражења и дугих преиспитивања“, али да су најсветлији циљеви увек јасно били видокругу. С тим у вези, Станић је навео да је Матица српска успела да обавља своју мисију у домену политичких и државно-правних односа, као и у различитим системима – од хабсбуршког царства преко Краљевине Југославије и Социјалистичке федеративне републике Југославије па до Републике Србије. „Преживела је револуционарна збивања и грађански рат, као што је преживела и Први и Други светски рат. Историјска искуства Матице српске подучавају нас да сваки напад на Матицу српску и српску културу уопште наговештава и продужетак насиља те угрожавања чак и голе егзистенције српског народа. После свих разводних историјских догађаја, установа се успешно опоравила и постојала јача те садржински богатија. Тако нешто се могло десити пре свега због тога што је Матица српска имала јасан основни стратешки оријентир па је око таквог оријентира могла увек изнова да окупи креативну енергију нових млађих ентузијастичних делатника“, рекао је Станић.
ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа
Патријарх српски Порфирије изјавио је вечерас да је Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа, као и да је од свог оснивања, 1826. године, ишла руку под руку са Српском православном црквом, али свака у свом оквиру деловања.
Патријарх је, на свечаности у Српском народном позоришту у Новом Саду поводом обележавања два века Матице српске, истакао да њеним оснивањем културни живот више није био искључиво везан за црквене оквире, али се од цркве није ни одвајао.
„Оснивање и оно што је Матица већ на самом почетку обављала израз је зрелости српског народа, оличене и делатно изражене у његовом тада младом грађанском слоју. То је веома важно, јер сведочи о истрајности и целовитости и српске духовности и српске културе, која није зависила и не зависи искључиво од било каквих политичких околности, већ од свести да народ траје онолико колико уме да изграђује, чува, унапређује и тумачи своје духовно и културно наслеђе“, рекао је патријарх. Свечаној академији присуствовали су и саветник председника Републике Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, министар просвете Дејан Вук Станковић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин и друге угледне званице.
