Два века Матице српске биће обележена вечерас свечаном академијом у Српском народном позоришту, а поред председника Матице Драгана Станића, говориће патријарх Порфирије и саветник председника Србије Милош Вучевић.
Матица српска основана је 1826. године у Пешти, и најстарија је српска књижевна, културна и научна установа. Оснивачи су били Срби трговци, интелектуалци и свештеници у Хабзбуршкој монархији. У Нови Сад се сели тек 1864. године.
Њен часопис Летопис Матице српске покренут је 1824. године (пре самог званичног оснивања установе) и сматра се најстаријим живим књижевним часописом у Европи који непрекидно излази.
Матица није настала као државни пројекат, већ захваљујући добровољним прилозима имућних Срба из трговачких кругова. Задужбинарство је било кључ њеног опстанка – модел који је касније постао темељ српске културне филантропије.
У 19. веку, када Србија још није имала развијене институције културе, Матица српска је фактички обављала улогу центра националне културне политике – од штампања књига до стандардизације језика.
Матица српска је издавала капитална дела српске лексикографије, укључујући вишетомни Речник српскохрватског књижевног и народног језика, један од најобимнијих речничких подухвата на овим просторима.
У Новом Саду основана и Галерија Матице српске, једна од најзначајнијих збирки српске ликовне уметности 18. и 19. века.
По узору на Матицу српску касније су основане и друге словенске културне институције (матице) – попут чешке и хрватске, са сличном идејом очувања националног идентитета кроз културу и језик.
Њена библиотека данас броји стотине хиљада књига, рукописа и старих штампаних издања, укључујући ретке примерке из 18. века који нису доступни широј јавности.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Samo Novi Sad
