Српска православна црква (СПЦ) данас слави Света три јерарха, празник посвећен васељенским хришћанским учитељима – Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом, чија су обједињена теолошка учења обележила византијску цркву 11. века и усмерила православно богословље.
Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике и које је Црква сврстала у ред светих, били су тема великих богословских спорова и расправе у народу, који су окончани 1084. године установљењем заједничког празника, у време цара Алексија Комнена. У јавним богословским расправама једни су уздизали Василија због чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због чудесне слаткоречивости и јасноће у проповедању хришћанске вере. Њихове присталице су се називали Василијани, Григоријани и Јованити. Према предању, спор је решен када су се светитељи јавили у сну епископу евхаирском Јовану, прво сваки засебно, а потом заједно, поручивши му да су „једно у бога“, да у њима нема ништа противречно и саветујући га да им напише заједничку литургију и одреди заједнички празник.
Према канону СПЦ, овај празник спада у заповедне због значаја за свеукупно хришћанско учење. Света три јерарха славе се увек 12. фебруара по Грегоријанском, односно 30. јануара по Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ. У православним храмовима тада се служе литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве. На овај празник СПЦ слави светог Василија Великог као реторичара, филозофа и писца светих литургија које се служе 10 пута годишње на велике православне празнике. Свети Григорије Богослов се прославља као епископ у Цариграду, а 12 година је управљао црквом утврђујући православље, док је свети Јован Златоусти, као велики беседник и тумач Светог писма, својом речитошћу и јасноћом мисли превазишао све грчке реторичаре. Света три јерарха прослављају сви православци, јер они уживају велико поштовање у српском народу где су од давнине еснафска слава металаца, а православни грчки народ их сматра не само црквеним већ и националним и школским празником.
Сваки од ових светитеља празнује се посебно у месецу јануару – свети Василије Велики 1, свети Георгије Богослов 25, а свети Јован Златоусти 27. јануара по јулијанском календару који поштује СПЦ, а овај заједнички празник установљен је у XИ веку за време цара Алексија Комнена.
