Наследно право јасно одређује ко ступа на место преминуле особе и у ком обиму има право на имовину. Закон унапред дефинише такозване наследне редове – групе лица које имају право на наследство, по тачно утврђеном редоследу.
Правило је једноставно: први наследни ред има предност над другим, други над трећим и тако редом. Тек ако нема наследника из једног реда, имовина прелази на следећи. Уколико преминула особа није оставила тестамент, наследство се дели искључиво према законским правилима.
Укупно постоје четири наследна реда. Ако наследника нема ни у једном од њих, имовина постаје власништво Републике Србије.
У првом наследном реду налазе се супружник и деца оставиоца. Они наслеђују једнаке делове имовине, без обзира на број деце.
На пример, ако оставилац има супружника и двоје деце, свако добија по једну трећину имовине.
Ако неко од деце не може да наследи (на пример, преминуо је раније), његов део прелази на његову децу – унуке оставиоца. Ово се назива наслеђивање по праву представљања, пише Каматица.
Важно је знати да овај ред има апсолутни приоритет – док постоји макар једно дете, други наследници не долазе у обзир. Исто важи и за ванбрачну децу чије је очинство правно утврђено.
Други наследни ред – супружник и родитељи
Ако оставилац нема потомке, наследство се дели између супружника и родитеља.
Супружник добија половину имовине, док другу половину деле мајка и отац.
Ако један родитељ није жив, његов део прелази на другог родитеља или у целости припада супружнику.
Ако оба родитеља нису жива – целокупно наследство припада супружнику.
Ако оставилац није био у браку – родитељи постају једини наследници.
Трећи наследни ред – бабе, деде и њихови потомци
Ако нема супружника, деце ни родитеља, наследство прелази на бабе и деде и њихове потомке – ујаке, тетке, стричеве и њихову децу.
Наслеђе се дели по линијама:
- очинска линија
- мајчинска линија
Ако у једној линији нема наследника, део прелази на другу.
Четврти наследни ред – даљи преци
Ако нема наследника из претходних редова, наследство прелази на прабабе, прадеде и њихове потомке.
Ако ни они не постоје, имовина прелази у власништво државе. Република Србија тада постаје законски наследник и не може одбити наследство.
Када супружник може изгубити право на наследство
Супружник може изгубити право на наследство у одређеним ситуацијама:
- ако је покренут развод, а суд утврди да је постојао основ за развод,
- ако је брак поништен, а супружник знао за разлог
- ако је заједнички живот трајно престао његовом кривицом или споразумно
Нужни наследници – део који не може да се одузме
Нужни наследници су:
- деца и усвојена деца
- брачни партнер
- родитељи
У посебним случајевима то могу бити и браћа, сестре, бабе и деде ако су неспособни за рад и без прихода.
Висина нужног дела:
деца и супружник – половина законског дела
остали – једна трећина
Нужни део се исплаћује након што се измире дугови оставиоца. Најчешће је у новцу, али може бити и у стварима или имовини.
Ако је нужни део повређен тестаментом или поклонима за живота, наследници могу тражити допуну. Рок за захтев је три године.
Наследно право често укључује компликоване ситуације – више наследника, тестамент, поклоне за живота. Зато је стручни правни савет често кључан да би се избегли спорови и грешке.
kamatica.com/penzionisani.bizportal.rs
Foto: unsplash.com
