Месец дана након пожара у бару „Le Constellasion“ у Кран-Монтани, који је однео 41 млади живот – град Лутри код Лозане постао је место колективне туге. Према проценама и до хиљаду људи, окупило се у суботу поподне на тихом маршу сећања, који је брзо превазишао оквир комеморације и прерастао у поруку незадовољства и протест због начина на који се трагедија истражује , пише Српски угао.
Према писању таблоида „Bilck“ само дан након овог марша 1. фебруара, преминуо је још један осамнаестогодишњак у болници у Цириху и тиме се број жртава попео на 41. Након вишенедељне борбе за за живот, младић ипак није успео да добије битку, а незадовољство јавности услед пропуста тужилаштва у истрази, али и кантоналних власти је ескалирало.
Дан раније 31. јануара протестна колона је кренула око 14.45 часова кроз улице Лутрија. Учесници су носили свеће, фотографије страдалих и транспаренте, а на челу марша била је организаторка блиска породицама жртава са поруком „Ви нисте сами“. Непосредно пре поласка, родбина погинулих стала је иза великог белог транспарента са натписом на француском: „Почаст жртвама Кран-Монтане. Правда и истина“.
Избор Лутрија за место окупљања имао је дубоко лични значај. У тој општини живело је више жртава пожара, а посебно је погођен локални фудбалски клуб „ФЦ Лутри“. Седам младих играча, углавном малолетника, страдало је у пожару заједно са девојком једног од њих, док је још петорица преживела са тешким повредама. Клуб и град остали су без читаве генерације, а марш је постао симбол солидарности, али и протеста против, како породице наводе, системских пропуста.
Пожар је избио у ноћи између 31. децембра и 1. јануара, око 1.30 часова, у подрумском бару у Кран-Монтани. Према досадашњим налазима, ватру су изазвале прскалице и пиротехника коришћене током дочека Нове године. Брзо ширење пламена, уско степениште, паника и мањак савремених противпожарних мера. Објекат, према наводима из истраге није имао инспекцијски надзор од 2019. године. Све ово довело је до једне од најтежих трагедија у новијој швајцарској историји. Поред 40 погинулих, повређено је више од 100 људи, многи са тешким опекотинама.
Месец дана касније, истрага је и даље у току, али поверење породица у институције видљиво је пољуљано. Током марша у Лутрију чуле су се поруке да се неће стати док се не утврди пуна одговорност свих укључених – од власника локала до надлежних органа који су морали да контролишу безбедност. Марш сећања се претворио у јасан сигнал да друштво не жели да трагедија остане само статистика.
Поглед редакције портала Српски Угао
Марш у Лутрију показује да туга, када остане без одговора, прераста у политичко питање. Јавност сада не тражи сажаљење, већ јасну истину – ко је заказао, зашто и како да се то више никада не понови. Ако институције не покажу спремност да преузму одговорност, ризикују да изгубе оно што им је деценијама била највећа снага – поверење грађана. Паралелно, са овим скупом у Кран- Монтани, месту где се догодила несрећа, одржава се Светски куп у ски-тркама, да ли су посетиоци безбедни остаје ребус уколико се размотре досадашњи медијски извештаји о неадекватној противпажарној заштити и пропустима општине и кантона у вршењу редовних инспекција.
