Потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић је данас, заједно са председником Владе Србије проф. др. Ђуром Мацутом, уручила решења за програме подстицаја развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво и за развој старих и уметничких заната и послова домаће радиности, и том приликом истакла да Програм финансијске подршке женском предузетништву омогућава лакши приступ финансијским средствима.
Месаровић је истакла да је за програм подршке женском предузетништву у буџету намењено 204 милиона динара.
„Кроз Програм финансијске подршке женском предузетништву омогућавамо лакши приступ финансијским средствима, смањење финансијског ризика и сигурније услове за започињање и развој пословања. Структура програма предвиђа да чак 50 одсто средстава буде бесповратно, док ће преосталих 50 одсто бити обезбеђено кроз повољне кредите Фонда за развој или сопствена средства. За овај програм у буџету Министарства привреде обезбеђено је 204 милиона динара, док је укупно, кроз комбинацију сопствених улагања и кредита, по стопи од свега 2,5 одсто на годишњем нивоу, за реализацију програма доступно чак 400 милиона динара“, нагласила је потпредседница Владе.
Према њеним речима, одобрено је 84 захтева предузетницама које долазе из 18 различитих округа у Србији.
„Са нама су данас даме из Новог Пазара, Пријепоља, Бајине Баште, Пирота, Књажевца, Мионице, Кањиже и других места широм Србије. Укупна вредност инвестиција премашује 208 милиона динара, од чега бесповратна средства износе скоро 100 милиона динара. Највише подржаних пројеката долази из услужних и прерађивачких делатности, што показује да жене предузетнице у Србији развијају и традиционалне и савремене привредне гране“, рекла је Месаровић.
Она је истакла да се програм подршке женском предузетништву природно надовезује на програм подршке старим и уметничким занатима и пословима домаће радиности, јер међу онима који чувају старе вештине значајан део чине жене.
„У времену у којем се све може направити брже, када наука, техника и технологија муњевито напредују, ви сте одлучили да останете спорији, али истинити и доследни нашој српској традицији. Овде говоримо о старим уметничким занатима, о оном делу наше привреде који није настао у инстант фабрикама, већ у радионицама преносећи се са колена на колено са деке на унука, са баке на унуку, и зато овај пројекат управо за циљ има то – да покажемо да смо постојали и пре нас и да ће наш српски индентитет постојати и после нас, у свим могућим облицима, чувајући сваки аспект народног умећа и стваралаштва“, рекла је Месаровић.
Према њеним речима, држава је свесна притисака под којим раде занатлије, због чега системски ради на њиховом очувању, развоју и јачању.
„Свесни смо притисака под којим радите, конкуренције на тржишту, увозне робе која често на одређени начин брише идентитет и управо зато држава не сме да вас, као до 2012. године, гледа као маргину, она мора да вас препозна као тихи, али темељни стуб националне привреде и културе, и то ми управо и радимо“, поручила је она.
Додала је да стари занати нису прошлост, већ представљају разлику која Србију истиче у свету.
„Они нису прошлост. Они су наша разлика у свету и нешто што нас истиче. У њима су уграђени животи предака, искуство и време. У њима су руке наших предака. Мудри народи, народи континуитета, никада не пропуштају прилику да такве доказе свога трајања сачувају и да их ставе у службу колективног сећања и љубави према своме роду“, напоменула је она.
Фото: Танјуг Амир Хамзагић
