Српска Нова година, позната и као Православна или Јулијанска Нова година, слави се у ноћи 13. на 14. јануар и представља спој вере, традиције и народних обичаја, дубоко укорењених у српском културном и духовном идентитету.
Српска Нова година долази у време Божићних празника, тачније у оквиру тзв. Божићног циклуса, који траје од Божића до Богојављења (19. јануара).
Свети Василије Велики слави се 14. јануара и један је од најзначајнијих светитеља у православљу. У народу се верује да како започнеш овај дан, таква ће ти бити цела година.
Обичаји на Српску Нову годину
Породица и пријатељи окупљају се у кући или на трговима, а у неким градовима организују се концерти, ватромети и народна весеља.
Традиционално се певају народне песме и наздравља уз ракију или вино.
Пошто се Српска Нова година слави после Божића, трпеза је мрсна. На њој се налази печење (свињетина, јагњетина), сарма, проја, погача, колачи и сушено воће.
У неким крајевима Србије и Републике Српске први гост који уђе у кућу на дан Светог Василија зове се положајник или василичар. Он доноси срећу, здравље и напредак, и симболично „џара“ ватру или изговара добре жеље.
Верује се да се на Православну Нову годину не треба свађати, јер се верује да ће таква бити цела година. Пожељно је започети нешто добро — нов посао, план, одлуку.
Иако није државни празник, Српска Нова година се широко обележава у Србији, Републици Српској, Црној Гори и међу Србима у дијаспори.
Она је симбол очувања традиције, идентитета и заједништва, али и прилика да се Нова година дочека мирније, породично и са више смисла него званични дочек.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
