Појединци и групе грађана у Зети ових дана подробно су образложили шта би напуштање власти од стране ДНП-а у главном граду и на државном нивоу значило за саму Зету.
Маргинализацију и смањење капацитета у борби за интересе Зете и њених грађана. Несумњиво је да је Милан Кнежевић као срчан, млад политичар, искусни парламентарни вук и врхунски реторичар неопходан ДНП-у као лидер ове партије. У сусрет данашњој одлуци ДНП-а о томе хоће ли напустити власт ваља осветлити још један аспект овог проблема а односи се на шири, регионални геополитички контекст. И у њему се крије суштина одговора на питање шта је добро за Зету,
ДНП и грађане који за ДНП гласају било да су Срби или припадници других нација. Чули смо и прочитали јавно кроз уста и пера политичара и аналитичара који су трансмисија неоусташких кругова у Загребу, Куртијеве србофобне политике и квислинга у Београду чији је мото – што горе по Србију и српски фактор то боље по њих. Сви се они до једног радују изласку ДНП-а из власти и бодре Спајића да прекомпонује већину и врати ДПС у игру.
Наравно нису они задовољни само изласком ДНП-а из власти желе да виде леђа и НСД-у, СНП-у и осталима. Зато Кнежевић и врх ДНП-а треба добро да промисле пре но што данас пресеку, хоће ли учинити ћеф и мерак светоназору оличеном у крвожедном погледу Тонина Пицуле са машинком у руци каквог смо га имали част пре пар месеци видети.
