Православна црква и њени верници данас, 6. јануара, обележавају Бадњи дан и вече, врло битан дан који најављује најрадоснији хришћански празник – Божић. Разни обичаји и веровања важе за ова два поменута дана, а многи не знају једну битну ствар.
Поред бадњака, уколико сте у граду, увек је ту и гранчица дрена. Да ли сте се икад запитали зашто је то тако и шта та гранчица представља?
Чим осване Бадње јутро, како традиција налаже, домаћин одлази у шуму по бадњак и након што одабере младо дрво бадњака, уз весеље га оставља пред праг дома. У случају да сте у граду, купујете га и такође га остављате испред врата. Зависно од краја до краја и обичаји се разликују, али после бадњака следи дрен, те домаћин или неко од укућана одлази по гранчицу дрена. Ако је домаћин са села и има своје дрво дрена у близини, онда по традицији, слично као и код узимања бадњака, гранчицу дрена не узима голим рукама већ увек има рукавице, а уместо секире гранчицу сече виноградарским маказама.
На првом месту – здравље. Кад стигне божићно јутро, обичај је да се прво поједе једно зрнце дрена како би се целе године било доброг здравља. Исто тако, обичаји налажу да се за Божић ломи чувена чесница илити погача у коју домаћица „сакрије“: неко зрно кукуруза, пшенице, пасуља, онда гранчицу дрена и бадњака и један новчић. Новчић у овом случају симболизује срећу и благостање, пшеница, кукуруз и пасуљ се стављају у чесницу кад укућани имају живину, бадњак је симбол плодности, а симболизује и здравље као што је то симболика чувеног дрена.
Дрен је биљка која рано цвета и даје плодове чак и у тешким условима, па је симбол плодности, опстанка и благостања породице.
У народним веровањима, гранчица дрена уз бадњак значи да ће породица бити здрава и плодна наредне године. Гранчица дрена се сматрала средством заштите од злих духова и несреће. Веровало се да ако се стави уз бадњак, дом ће бити заштићен, а кућа ће „зрачити“ позитивном енергијом.
оna.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
