Туциндан је један од најстаријих и најпрепознатљивијих народних празника у српској традицији. Обележава се 5. јануара, дан уочи Бадњег дана, и представља увод у најрадоснији хришћански празник.
Туциндан је дан припреме за Божић, и духовне и породичне. Назив празника долази од речи „тући“, али у народном значењу он пре свега симболизује завршетак припрема, жртву, сабрање породице и улазак у светост Божића.
Верује се да се на Туциндан не свађа, не позајмљује ништа из куће, не псује и не виче, јер се сматра да се то преноси на целу годину.
Посебно је важно да деца буду мирна и весела, јер народ каже: „Како деца проведу Туциндан, таква ће бити цела година.“
На северу наше земље, где се преплићу обичаји, Туциндан има неке специфичности. Наглашена је породична дисциплина и тишина, а у многим местима се веровало да ако на Туциндан падне снег – година ће бити родна, а ако је дан ведар – биће добра и здрава стока.
У селима се данас и раније сматрао радним, али достојанственим даном, без песме и музике, јер „радост долази тек са Божићем“.
У народу су сачувана и бројна веровања, попут оног да данас не треба кажњавати децу, не треба радити тешке послове касно увече и све што се ради, ради се у тишини и с поштовањем.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
