Божићни пост почиње сутра, 28. новембра, а циљ поста је приближавање Богу, како кроз уздржавање од мрсне хране и злих мисли, тако и кроз молитву и чињење добрих дела.
Заједницу са Богом постижемо управо постом у којем је врхунац причешће које представља крајњи циљ.
Божићни пост траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 28. новембра, а завршава се 6. јануара.
У току целог овога поста, по правилу се не једе месо, млечни производи и јаја.
Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води“.
Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице (4. децембра), чак и ако празник падне у среду или петак.
Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води“.
На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води“.
Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.
Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела и у посвећивању молитвама и доброчинствима.
Духовни пост састоји се у чињењу добрих дела, праштању, молитви и покајању.
Телесни пост је помоћно средство за борбу против страсти и грехова каква је гордост која се сматра кореном сваког даљег зла.
Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана „Христовог рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег који се јавио свету, и да би му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење“.
Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости.
Српска православна црква четири пута годишње има вишедневне постове – Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светом апостолима Петру и Павлу (12. јула) и Госпојински, уочи Успенија Пресвете Богородице (28. августа).
