Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да предложени буџет за 2026. годину развојни, али и социјално одговоран, те да је усмерен ка даљем подизању животног стандарда, даљим инвестицијама у јавну инфраструктуру, односно у оно што подиже квалитет живота грађана Србије.
Мали је, као предлагач Предлога закона о буџету за 2026. годину на седници Скупштине Србије, рекао да у себи буџет по први пут садржи и такозвани зелени буџет, односно издвојено је за све пројекте који су везани за заштиту животне средине, за зелену агенду.
„То је веома важно, с обзиром да на такав начин пратимо и стандарде и принципе који важе и у Европској унији“, рекао је Мали.
Министар је навео и да је како би се подигао ниво транспарентности када је буџет Републике Србије у питању, по први пут уведен и интерактивни буџет преко сајта Министарства финансија.
„Сваки грађанин Србије има право да да своју сугестију, да да свој предлог, да постави питање око тога на који начин се евентуално троши неки новац или да да предлог како би неке ствари измениле“, рекао је Мали и позвао грађане Србије да дају своје предлоге и да максимално искористе ту могућност да на транспарентан и јаван начин утичу у стварању и креирању буџета.
Уз предложени буџет за 2026. годину, како је додао Мали, постоји и такозвани грађански водич.
„Од 2015. године сва објашњења, разјашњења и упутства су уз овај буџет и на тај начин желимо да допринесемо транспарентности и на такав начин омогућимо грађанима Србије да учествују у доношењу важних одлука за њихов живот“, додао је Мали.
Он је истакао и да овај буџет показује да Србија наставља да расте без обзира на изазове, како глобалне, тако и изазове са којима се наша земља суочава у региону, али и у земљи.
Подсетио је да су глобалне кризе присутне од 2020. године и да су од ковида, до сукоба у Украјини, умногоме утицале на глобални раст.
„Све је то окружење у којем смо припремали предлог буџета за наредну годину. Онда када погледате резултате, видећете да упркос свим тим изазовима наша земља ће имати ове године раст између два и 2,5 одсто. Упркос оним блокадерима који су желели да зауставе напредак наше Србије, упркос онима који су желели да онемогуће даљи убрзани раст и развој“, казао је Мали.
Подсетио је да је прошле године Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи.
„Упркос свему томе нису успели и ове године ћемо да растемо. И ко погледа, упркос кризи 2020. године, сваке године Србија је расла и ми ћемо на такав начин испунити обећање које смо дали да до краја 2027. године са завршетком пројекта и програма ‘Скок у будућност’, Експо 2027, пређемо тај ниво БДП-а укупно од 100 милијарди евра. Поређења ради, 2012. бруто домаћи производ у нашој земљи био је око 33 милијарде. Три пута мање током веома изазовних година је огроман успех свих грађана Србије и на то посебно треба да будемо поносни“, истакао је Мали.
Додао је да је забележен убрзани раст уз отварање нових фабрика, нових радних места, улагање у инфраструктуру, путну, железничку, клиничке центре, пољопривреду и остале области.
Упркос свему томе, каже Мали, сачували смо макроекономску стабилност.
Када је реч о уделу јавног дуга у БДП-у, он је 43 одсто, што је дупло боље него што је просек Европске уније.
Истакао је и да Србија има никада веће резерве злата, више од 52 тоне у злату, што је, како је додао, више него све републике бивше СФРЈ заједно.
„Имамо више од 29 милијарди евра девизних резерви, имамо никада мању незапосленост, 8,5 одсто, никада већи број људи који у Србији ради, 51,5 одсто нам је стопа запослености и оно што је мени посебно важно, од 2013. године сачували смо стабилни девизни курс који довољно говори у прилог томе да се одговорно понашамо када је наша економија у питању“, рекао је.
Подсетио је да је Србија пре годину и по дана по први пут у нашој историји добила инвестициони кредитни рејтинг.
Када је реч о улагањима, односно оних ставки које су везане за животни стандард грађана Србије, Мали је истакао да се иде са повећањем плата од 1. јануара у јавном сектору за 5,1 одсто.
„Само ове године, од 1. јануара имали смо повећање плата за све запослене у јавном сектору од 8 одсто, осим за оне у просвети који су имали 11 одсто. Имали смо ванредно повећање зарада у просвети од 5 одсто у марту месецу. При томе смо за оне који су били запослени и који су запослени у високом образовању имали додатно ванредно повећање зарада од чак 16 одсто. Имали смо ванредно повећање зарада од 5 одсто од 1. октобра, за све запослене у просвети, све запослене у здравству. Идемо и са повећањем од 1. јануара 5,1 одсто, ако погледате кумулативно зараде само у просвети, дакле за ових 12 месеци повећање је 28,2 одсто. Ако погледате повећање у здравству, повећање је чак 19,6 одсто“, рекао је.
Упоређујући то са степеном и нивоом инфлације који је у октобру месецу 2,8 одсто, може се видети да када се говори о повећању зарада, увек се говори у реалном износу, дакле далеко изнад нивоа инфлације.
Када је реч о просечној заради, Мали је казао да је у септембру месецу износила 931 евро, а да се у децембру већ очекује да ће прећи 1.000 евра.
„Паралелно са подизањем плата, обезбедили смо и довољно новца у буџету за раст пензија. Раст пензија од 1. децембра ове године, наравно са ефектима на целу 2026. годину, 12,2 одсто. На такав начин, просечна пензија у Србији иде на неких 485, 490 евра“, истакао је Мали и додао да је просечна пензија 2012. године била око 202 евра када је чак 48,2 одсто, буџета ПИО фонда, дотиран из буџета Републике Србије.
Сада је тај податак 20,4 одсто, рекао је Мали и додао да се само 20,4 одсто неопходних средстава обезбеђује из буџета Републике Србије.
„Све остало, захваљујући пуној запослености, доприносима који се редовно плаћају“, додао је министар.
Као трећи веома важан аспект када је подизање животног стандарда грађана Србије у питању, Мали је истакао раст минималне зараде.
„Били сте сведоци ове године, у октобру, ишли смо са ванредним повећањем минималне зараде на 500 евра, идемо са још једним повећањем минималне зараде од 1. јануара наредне године, и минимална зарада у Републици Србији од 1. јануара 2026. године биће 551 евро“, казао је Мали.
Мали: За капиталне инвестиције 6,7 одсто БДП-а, пољопривреди 147,5 милијарди динара
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Скупштини Србије да је у предложеном буџету за следећу годину, заједно са локалним самоуправама, предвиђено око 740 милијарди динара улагања у капиталне инвестиције.
„То је око 6,7 одсто нашег БДП-а, а поређења ради 2010., 2011. и 2012. године улагање у капиталне инвестиције, дакле у инфраструктуру било је око два, 2,5 до 3,0 одсто БДП-а“, рекао је Мали.
Предложеним буџетом предвиђени су укупни приходи од 2.414,7 милијарди, расходи 2.751,7 милијарди динара, док је предвиђена стопа привредног раста три одсто, као и фискални дефицит буџета од три одсто бруто друштвеног производа.
Мали је навео да је од почетка ове године у Србији отворено 57,3 км нових ауто-путева, а да се до краја године очекује отварање још 40,5 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, што значи да ће само ове године бити отворено 97,8 км нових ауто-путева.
„Глобална је криза, конфликт у Украјини и даље траје, енергетска криза, Трампове санкције разним земљама, пад је глобалног раста. Упркос свему томе, једна Србија наставља веома интензиван инвестициони циклус“, рекао је Мали,
Додао је да се наставља са улагањем у брзе пруге, где је приоритет брза пруга Београд-Ниш, па Ниш-граница са Северном Македонијом, као и граница до Бугарске.
Што се тиче улагања у енергетику навео је да се у вези са даљом гасном диверсификацијом улаже у интерконектор са Румунијом и Северном Македонијом, затим изградњу нафтовода до Мађарске.
„Ако само погледате буџет Министарства за јавна улагања, ту имате чак 30 образовних установа, дакле, школа, предшколских установа, факултета, које ћемо обновити или изградити током наредне године. Ту је и 10 здравствених установа, између осталих Тиршова 2, ГАК Вишеградска, Општа болница у Лесковцу, опремање, Општа болница у Новом Пазару“, рекао је Мали.
Истакао је да су врхунац улагања у даљу инфраструктуру, која је неопходна за Експо 2027 који ће бити организован у Србији.
„То је за нас највећа развојна шанса и сви ови пројекти, између осталих има их 323, које смо представили у програму Скок у будућност Србија 2027, сви су део буџета за наредну годину и то је тај континуитет о којем сам говорио још од почетка“, појаснио је он.
Истакао је да је издвајање за здравство веће за 63,6 милијарди динара у односу на ову годину, а за социјалну заштиту за 10,9 милијарди.
Што се тиче пољопривреде навео је да је у годинама за нама стално говорено да би требало да се обезбеди ниво од 5,0 одсто а следеће године улагање у пољопривреду биће 7,1 одсто буџета или 147,5 милијарди динара.
Фото: Танјуг / Народна скупштина Републике Србије/ Пеђа Вучковић
