Српска православна црква и њени верници, 16. новембра прослављају Ђурђиц.
У народу постоји веровање да зима долази с Ђурђицом, а одлази са Ђурђевданом (6. мај). Такође, верује се да временске прилике на данашњи дан могу да укажу каква ће бити предстојећа зима, али и цела година.
Свети Ђурђиц: обичаји и веровања
Обичаји везани за Ђурђиц у великој мери су обликовани веровањима о Светом Георгију као заштитнику од неправде, болести и зла. Многи верници верују да Свети Георгије штити домове од несреће и доноси мир породицама које га славе. На Ђурђиц, домаћини моле Светог Георгија за здравље и напредак свих чланова породице.
Један од најчешћих обичаја јесте свечано ломљење славског колача. Славски колач се ломи у знак захвалности и заједништва, а свештеник и домаћин то раде заједно, молећи се за срећу и благостање. Такође, постоји обичај да се гости увек срдачно дочекују, јер је Ђурђиц дан радости и дељења, у складу са хришћанском вером.
Која симболика прати празник Ђурђиц?
Ђурђиц симболизује духовну снагу, оданост вери и победу добра над злом. Змај из легенде се посматра као метафора за неправду и грех, док Свети Георгије представља храброг заштитника који победоносно брани веру. На Ђурђиц, многи верници се присете вредности као што су поштење, храброст и вера, које симболизује Свети Георгије.
Још једна симболика везана за овај празник јесте симбол вере и чистоте, који се огледа у посту и молитви. Верници сматрају да се кроз поштовање овог светитеља постиже мир у души и очување породице. Свети Георгије представља снагу и заштиту, док славска трпеза представља заједништво породице и пријатеља, који заједно деле благослов.
Фото: Епархија
