Верници СПЦ данас обележавају Светог Јакова, „брата“ Господњег
Јаков је, према житију, био син праведног Јосифа Обручника и названи „брат Господњи“ зато што је био „брат“ (по телу) Господа Исуса Христа, јер је био син Јосифа из првог брака.
Од младости је водио строг и постан живот: није узимао уље нити маст, предања кажу да је живео само на хлебу и води, да је носио власеницу, да се мало одмарао.
Постао је први епископ Јерусалима и руководио Црквом тамо.
Према предању, фарисеји и књижевници га бацише са крова, потом га каменоваше, па је он молио Бога: „Господе, опрости им“ — јасан пример хришћанског подвига.
Обичаји и народна традиција у Србији
На дан светог Јакова служи се света Литургија, и верници приступају молитви за заштиту, Божји дар и пример праведности.
У неким крајевима Србије породице овај дан обележавају као крсну славу ако им је заштитник овај светац.
Народни савет: на овај дан треба избегавати велике и грубе послове — посебно тешке радове на земљи или у пољу — као знак поштовања светог Јакова који је водио подвиг.
Јаков се у народној традицији помиње као пример врлине: праведност, скромност, служба Богу, отпор богаташима који угњетавају.
novosadska.tv
Foto: Pexels
