Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је данас да Србија, корак по корак, напредује ка климатски отпорнијем и конкурентнијем друштву.
Говорећи на „Дијалогу о климатским променама“, који се ове године одржао од мотом: „Играј за климатску акцију“ на Београдском сајму у организацији Министарства заштите животне средине клијент, Програма УН за развој и тимом УН у Србији, Павков је истакла да живимо у времену када климатске промене нису ствар будућност, већ стварност коју сви већ осећамо.
„Просечна температура порасла је 1,8 степени ште се емитује кроз суше, поплаве, топлотне ударе и друге екстремне климатске промене које погађају сваку област. Управо зато, наш одговор мора да буде снажан и усмерен на активности да ублажимо тај утицај и то ћемо, пре свега, постићи кроз остварење циљава зелене агенде за Западни Балкан и испуњавањем обавеза према оквирној Оквирној конвенцији УН о промени климе и Споразумом из Париза“, рекла је Павков.
Нагласила је да је Министарстарство заштите животне средине учинило значајне кораке у јачању оквира за борбу против климатских промена, а један од најзначајнији резултата је што је у септембру усвојен закључак којим се утврђује 3. Национално утврђени допринос (НДЦ), наш најамбициозији циљ до сада.
„Тим документом, Србија се обавезала да ће до 2035. смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште за 40,1 одсто у односу на ниво из 1990.
Овај циљ је чак четири пута већи од првобитно постављеног 2015. и значајно већи од оног из 2022“, рекла је Павков.
Истакла је да ту нису у питању само бројеви, већ је то показатељ јасног опредељења наше земље за спровођење енергетске транзиције, јачање отпорности на климатске ризике и убрзање зелене трансформације читавог друштва.
Како је рекла, последњи НДЦ достављен је УН и тиме је Србија испунила међународне обавезе у областу и отворила приступ финансијској и техничкој подршци.
„Министарство је претходно реализовало и низ других обавеза, као што су достављање Националног инвентара емисије гасова са ефектом стаклене баште, али и Извештај о транспарентности, чиме смо као држава доказали своју посвећеност и одговорност у спровођењу климатске политике“, навела је Павков.
Додала је да министарство ради на јачању практичних механизама које омогућавају спровођење тих политика у пракси, а један од најзначајних тих система је успостављање система мониторинга, извештавања, верификације и акредитације свих верификатора емисије гасова са ефектом стаклене баште.
„Ово је врло значајно за нашу земљу, с обзиром да је то један од индикатора реформске агенде, коју заједно са другим ресорима је неопходно у што краћем року испунити како бисмо могли још брже да наставимо пут ка ЕУ. Од јануара прошле године оперетери енергетских и индустријских постројења су у обавези да прибаве дозволе за емисије, што је велики искорак у изградњи Националног система климатског управљања“, рекла је Павков.
Навела је да је једну од кључних улога има и ГХГ платформа, коју су направили као дигиталну подршку министарству, Агенцији за заштити животне средине али и оператерима.
„Захваљујући тој платформи, цео процес се одвија електронски, без папира, у реалном времену, уз потпуну транспарентност и праћење сваког корака.
До сада је преко платформе размењено више од 2.500 порука, а издате су 93 дозволе за емисије, што је чак 95 одсто свих поднетих захтева.
То је потврда да систем функционише и да Србија има капацитете да спроводи процесе на модеран, ефикасан и одговоран начин“, истакла је министарка.
Додала је да је и Министарство финансија понудило два важна прописа који уводе економске инструменте за подстицање смањење смањење емисије гасова и усклађивања са климатским политикама – Предлог Закона о порезу на емисију гасова са ефектима стаклене баште и Нацрт закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа.
„Циљ тих прописа је да се уводе праведни механизми који ће омогућити усклађивање са системом ЕУ уз једну важну предност – средства која се на тај начин прикупе биће усмерене у мере за чистију животну средину, већа улагања у зелене пројекте, енергетску ефикасност и јачање конкурентности наше економије“, истакла је министарка.
Навела је да нас у наредном периоду очекује усвајања новог Акционог плана од 2027- 2032, унапређење законодавства.
„Све ове активности су изузетно важне јер граде чврст темељ за одрживи развој и показују да Србија, корак по корак, напредује ка климатски отпорнијем и конкурентнијем друштву“, закључила је Павков.
В.д. сталног координатора Уједињених нација у Србији и стални представник Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији Јакуп Бериш истакао је да је питање климе једно од најважнијих на свету на коме УН интензивно ради, али и да је то питање које захтева акцију и сарадњу свих земаља света у складу са духом који је установљен у УН.
Он је истакао да се ће следећа Светска конференцији о клими одржати у Бразилу следећег месеца, а да свет није успео да избегне глобални пораст темперетуре од 1,5 степени.
„Морамо да променимо свест и да променимо курс да би избегли веће повећање температуре“, рекао је Бериш.
Нагласио је да је Србија међу земљама које представљају позитиван тренд и да је једна од ретких земаља која је доставила извештаје УН.
„Очекујемо смањење емисије угљен диоксида од 10 одсто. Само овог лета 2.000 људи је умрло од врућине. У Србији је било једно од најтоплијих лета, а јун је био најтоплији икад и морамо да урадимо нешто на питању декарбонизације“, навео је Бериш.
Рекао је да УН подржава Србију на пређе на зелену економију и повећа енергетску безбедност.
„Подржавао Србију у диверсификацији зелених активности и земља све брже напредује у том смислу“, рекао је Бериш.
Додао је да, захваљујући подршци Шведске, Србија одржава своје мочварно земљиште, што представља директно борбу против суше.
Истакао је да се бројне владе редовно састају и подржавају стратегије заштите животне средине, политике фокусирање на зелену агенду и одрживо финансирање преласка на зелену агенду, као и да су подржали 18 иницијатива у разним индустријама за прелазак на зелену агенду.
„Декарбонизација више није довољна, морамо се прилагодити, а највећи проблем је суша. Са њом се суочава 40 одсто копна и 1,5 милијарди људи.
Суше утичу на снабдевање водом, пољопривреду, узгој стоке. Климатске промене наставиће да утичу на наше животе, уколико не предузмемо неке активности“, констатовао је Бериш.
Шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Републици Србији Мауро ди Вероли рекао је да је Србија важан партнер ЕУ на путу смањења утицаја климатских промена.
Додао је да је Србија на време реаговала на своје обавезе у складу са Париском споразумом и да јој следе амбициозне политике по питању зелене агенде.
Истакао је да је ЕУ издвојила значајна финансијска средства за помоћ Србији у зеленој агенди.
„Подржавамо Србију у њеном кретању ка чистој и одрживој економији. Швајцарска, Шведска и УНДП раде са Србијом да би да би се смањило загађење, а ми помажемо да има бољи приступ финансијама“, рекао је ди Вероли.
Нагласио је да је ово веома важан тренутак за цео свет по питању климатских промена.
„Глобална температура и даље расте и неизбежан је пораст од 1,5 степени. Готово свака земља препознаје одговорност, и само колективни одговор може да смањи опасност“, рекао је ди Вероли.
Он је оценио да је предстојећи ЦОП од суштинског значаја, а говорећи о ЕУ истакао је да је ЕУ дефинисала своје циљеве и да је 55 одсто на путу да испуни циљеве до 2030. године.
„До 2040. циљ је смањење емисије угљен-диоксида 90 одсто“, рекао је ди Вероли.
Амбасадорка Бразила у Србији Марија Клара де Абреу Рада нагласила је да ће се за неколико недеља одржати ЦОП у Амазону, највећој тропски шуми на свету.
„Порука је јасна: шуме могу више да допринесу ако опстану него ако се униште. Амазонска шума је живи подсетник оног што је на тасу“, рекла је Рада.
Оценила је да је ово кључна година за декарбонизацију и да се од свих земаља очекује да дају свој допринос, а не само од неколико њих.
Она је пожелела да то буде ЦОП на коме ће се амбиције сусрести са реалношћу.
„Морамо да обезбедимо да амбиције прати напори да би се дошло до решавања проблема. То је заједничка обавеза свих. Потребно је да земље у развоју добију финансијска средства за зелену агенду“, истакла је Рада.
Фото: Танјуг Ана Паунковић
