Након комеморације Халида Бешлића која је одржана у Народном позоришту Сарајево, музичка легенда сахрањена је на градском гробљу „Баре“.
Након молитве, ожалошћена поворка кретала се кроз град — кроз Ферхадију, затим улицом према Вечној ватри, све до градског гробља Баре.
Поворка с ковчегом кренула је ка гробљу Баре, где је певач сахрањен уз исламске обичаје, док су поштоваоци лика и дела великог певача којег је волела цела бивша Југославија направила шпалир.
Три обележја
Према исламским обичајима, тело покојника које се налази у сандуку умотано је у бели чаршав (ћефин) и џеназа треба да се обави што пре. Задњи починак треба да буде скроман и једноставан, а на дрвеној табли која иде на сандуку сем имена и презимена и датума рођења, не стоји никакво обележје.
На глави сандука налазио се и босански фес, најпрепознатљивији симбол Босанаца.
Традиционална капа, позната и као фез или тарбух, имала је важну улогу у култури и ношњи Босне и Херцеговине, нарочито међу муслиманским становништвом током османског периода и 19. века.
Фес је најчешће црвене боје, цилиндричног или благо конусног облика, направљен од филца (обично вуне). На врху често има црну свилену кићанку (ресу).
Фес је био знак угледа, части и припадности градском слоју (посебно међу бошњачким беговима, трговцима и ученим људима). Носио се уз традиционалну ношњу — антере, јелек, чакшире и доламу.
View this post on Instagram
Према обичајима, преминулог у кабур (раку) спушта један од чланова породице, али не смета ни ако то учини неко други. Прво се спуштају ноге, па тек глава која треба да буде окренута ка истоку односно Кибли, светом месту за Муслимана.
Када се покојник укопа, обично хоџа (имам) или неко од родбине проучи Кур’ан а након тога се од присутних тражи да халале (опросте) преминулом (рахметли) дугове, материјалне или неке друге природе, преноси Телеграф.
View this post on Instagram
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Tanjug/AP Photo/Armin Durgut
