Ове године зимско рачунање времена почиње у ноћи између суботе и недеље, 25. и 26. октобра. У 3 ујутру часовници се враћају један сат уназад, на 2, чиме се завршава летње рачунање времена.
Иако се годинама уназад причало да хоће и да је иницијатива и званично покренута пред органима Европске уније, сада је више него јасно да се померање казаљки неће укинути, бар не у наредним годинама.
Овогодишње померање у односу на претходне године је најраније, а 26. октобра сат је померен последњи пут пре 11 година.
Идеја је у почетку била једноставна – мања потрошња електричне енергије захваљујући дужим данима. Међутим, та рачуница данас делује превазиђено, али пракса није укинута.
Европска комисија је 2018. године покренула иницијативу за укидање померања сата, али договор о томе да ли задржати летњи или зимски режим никада није постигнут, а докле год се ЕУ не договори, и Србија ће наставити са досадашњом праксом.
Истраживања показују и другу страну. Осим што више не доноси значајну енергетску корист, померање сата има и негативне ефекте по здравље: мањак сна, смањену концентрацију, чешће саобраћајне несреће, па чак и већи ризик од срчаних тегоба. Ипак, сваке године казаљке окрећемо напред и назад.
Савети за лакши транзит
Ако желите да ублажите негативне ефекте промене сата, можете:
- Постепено мењати ритам спавања неколико дана раније – лећи и устајати 15–30 минута касније или раније.
- Избегавати кофеин и обилне оброке пре спавања.
- Проводити више времена на дневној светлости, нарочито ујутру.
- Одржавати стабилну рутину одласка на спавање и буђења.
telegraf.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
