Национални програм о фертилитету биће усвојен већ на следећој седници Владе Србије, открива премијер Ђуро Мацут и истиче да је циљ да се парови подстакну да потраже стручну помоћ на време.
Премијер Мацут наводи како је програм намењен паровима који имају проблема са проширењем породице.
– Програм ће укључивати едукацију и савете о факторима ризика који утичу на плодност. Циљ је да се на време открије проблем и спрече фактори ризика како би парови што пре остварили свој сан о родитељству – каже Мацут.
Додаје да се граница рађања не помера у касне четрдесете године.
– У Србији постоји велики напредак у решавању проблема неплодности. Он је посебно видљив у последњих неколико година. Омогућили смо бројним паровима лечење стерилитета на клиникама у земљи, и у државном и у приватном сектору – објашњава премијер Србије.
Гинеколог Вања Милошевић за Информер истиче да је неплодност озбиљан проблем са којим се суочава сваки пети пар.
– Генетика је међу главним факторима који утичу на неплодност, али не и једини. Утиче и начин живота, пре свега зрачење, које не можемо заобићи, а долази из свих апарата око нас. Такође, храна коју конзумирамо може утицати на неплодност. Не постоји производ који на листи састојака нема супстанце за које већина људи није ни сигурна шта представљају – објашњава гинеколог и прецизира шта утиче на стерилитет код мушкараца:
– Код мушкараца је велики фактор, поред генетске предиспозиције, начин живота, односно употреба алкохола, опијата, дувана, смањена физичка активност и масна храна. Чак и облачење игра своју улогу.
Он истиче да се чешће говори о неплодности код жена, али да је заправо неплодност подједнако присутна код оба пола.
Један од великих фактора који утиче на стерилитет жена је и гојазност, а Милошевић објашњава да је веома важно да се оне често прегледају.
Провера плодности – рутинска процедура
Ендокринолог Јелица Бјекић Мацут каже да се дијагностика може обавити веома брзо и да се одређеним тестовима у једном дану може препознати проблем који има мушкарац или жена.
– Спермограм код мушкараца може открити стање плодности, док код жена хормонски тестови могу одмах идентификовати дисбаланс хормона. Млади људи, посебно жене од 25. године, треба да обаве ове тестове, како би на време препознали евентуалне проблеме као што је рана оваријална инсуфицијенција – каже Бјекић Мацут.
Она додаје да је неопходно да се започне дијагностика у случају брачног стерилитета, који се дефинише као неуспех пара да остане у другом стању након годину дана покушаја.
Према речима Мацута, један од циља овог програма је и да се јавности предочи да се граница рађања не треба померати на четрдесете године.
Колико је то проблематично у Србији, потврђује и податак Републичког завода за статистику (РЗС) који показује да је за двадесет година број мајки које прво дете рађају са 40 и више година порастао за чак 150 одсто!
– Број мајки које рађају прво дете са 40 и више година порастао је са 1.220, колико их је било 2004. године, на 3.045 у 2024. години – наводе из РЗС.
Гинеколог Милошевић истиче да су касне трудноће ризичне због биолошког сата жене.
– Биолошки сат откуцава и јајне ћелије се троше. Није иста трудноћа са 20 и 45, јер наравно да жена са 20 година има више јајних ћелија. Код жена од 45 година, уколико се уопште деси трудноћа, веће су шансе да буде угрожена јер се са годинама добијају и неке хроничне болести попут високог крвног притиска, шећера, уринарних инфекција и тромбофилије, што све може угрозити здравље. Такође, већа је вероватноћа да дође до побачаја, да се дете роди са неким недостацима – поручује Милошевић и додаје:
– Ми лекари сваку трудноћу жене преко 35 година посматрамо као високоризичну – зато, уколико немате правих здравствених проблема, не одлажите трудноћу, није ни рационално ни физиолошки – закључује гинеколог.
informer.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
