У Србији, као и у Републици Српској, данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата. Одржана централна манифестација у Гаџином Хану.
Изасланик председника Србије Милош Вучевић рекао је да су се увек оштро разликовале две групе људи – они који желе да стварају и они који једино хоће да сруше, запале и сломе.
„Те две групе увек и свуда постоје, у свим народима и епохама. Оне су константа људског рода. Народи су се опредељивали за једну или другу опцију и, у зависности од мудрости избора, зависила је и судбина. Погрешни избори водили су до нестанка државе и народа“, рекао је Вучевић.
То је, каже, дубока и судбинска ствар, а очекује се да сваки човек жели напредак.
„Ипак, логика хаоса и бесмисленог рушења надвлада здрав разум. Лакше је завести људе да мрзе него да воле. Да би се нешто направило и сазидало, неко мора да ради, а далеко је лакше не радити. Да би се неко стање побољшало, мора се уложити напор, а лакше је критиковати. Многима је лакше гледати свој интерес без интереса за заједницу, бити незадовољан, судити прецима и држави и ништа друго не дати. Лакше је презирати порекло, корен, традицију. Лакше се руши једна кућа, а гради се годинама у зноју и муци“, истакао је Вучевић.
Увек, као по правилу, додаје, они који руше то раде страствено, срчано, одлучно и мисле да стварају нови, бољи свет.
„Себе не преиспитују и не схватају да заправо руше своју кућу и свој народ. У природи сваког људског бића присутно је и градити и рушити. Само васпитање, вера, образовање и сећање на оне који су нас задужили могу нас одржати на путу светлости и стварања. Данас се налазимо овде, у Нишавском округу, да загледамо у очи Драгутина Матића, сећамо се оних који су себе дали друштву. Ми данас постојимо, и то постојање није загарантовано нити нужно – оно се може постићи само послушањем и вером у оно што је највредније, а то је српска држава. Они који су нас пре 107 година задужили чињењем, сећамо се оних који нису имали ништа, али су веровали да је некад било српско царство“, истакао је Вучевић.
Данашње сећање, каже Вучевић, учи нас о онима који су веровали у отаџбину.
