Преваранти користе лажне понуде за посао и АИ алате како би људе преварили и узели им новац или личне податке. Жртве намамљују путем порука, друштвених мрежа и различитих платформи, што чини преваре тешким за откривање.
У време економске несигурности, милиони људи трагају за додатним приходима и обећањима о брзом успеху. Управо то преваранти користе, нудећи лажне „послове из снова“ или уносне инвестиције које делују предобро да би биле истините.
Ове тактике нису нове, али сада су софистициране – укључују дигиталне поруке, друштвене мреже и вештачку интелигенцију која креира увјерљиве, персонализоване понуде, чинећи превару готово неприметном док је већ касно.
Никако не одговарајте на њих
Криминалне мреже, претежно из југоисточне Азије, сада користе алате попут ЧетГПТ-а како би креирале уводне поруке које делују легитимно. Поруке су дизајниране да привуку пажњу и натерају кориснике да одмах одговоре.
Након првог контакта, жртве се усмеравају на различите платформе попут Вацапа и Телеграма. Таква „вишеслојна“ структура скрива прави циљ – крађу новца, података или криптовалута – и отежава откривање преваре.
Сав новац заврши код варалица
Типична схема почиње баналним задацима: лајковање видеа, дељење линкова или учешће у пирамидалним шемама. На први поглед делује безопасно, али у позадини преваранти прикупљају поверење жртве.
Један од познатих случајева укључивао је мрежу из Камбоџе која је нудила посао у изнајмљивању скутера. Жртве су морале уплатити депозит, верујући да започињу зараду, док је сав новац завршавао код превараната.
Мета и Вацап у првој половини године идентификовали су и блокирали више од 6,8 милиона налога повезаних са оваквим преварама. Сарадња са ОпенАИ помогла је да се разоткрију шеме у којима АИ креира уводне поруке док се стварни преварантски посао одвија на другим платформама.
Вацап је такође унапредио сигурносне функције: сада корисници могу видети информације о групама пре придруживања, обавештења остају утишана док се не одлучи остати, а упозорења на непознате бројеве помажу корисницима да направе информисан избор пре одговора.
Прва линија одбране је здрава сумња. Немојте реаговати импулсивно на поруке са непознатих бројева и проверите да ли обећања делују превише добро да би била истинита. Ако траже новац, поклон картице или ПИН кодове, то је сигнал да нешто није у реду.
Увек проверавајте идентитет контакта другим путем – позовите уместо да одговарате на поруку. Пажња, здрава сумња и коришћење сигурносних алата могу спасити ваш новац и податке од преварантских мрежа које све чешће користе АИ и дигиталне трикове.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
