Нагле промене времена и температурни шокови највише угрожавају хроничне болеснике, каже др Бисерка Обрадовић, лекар специјалиста опште медицине, додајући да је услед оваквих временских услова неопходна превенција, као и здрав и одговоран однос према себи.
Обрадовићева је за Танјуг навела да су најугроженији хронични кардиоваскуларни и плућни болесници, највише аматичари, и додала да је за хроничне болеснике неопходно да узимају редовно прописану терапију, а ако дође до неких тегоба, да се јаве лекару.
Према њеним речима, како хронични болесници, тако и сви други, како би што боље поднели тренутне временске услове, морају пре свега да се адекватно облаче, што подразумева да се носи одећа од памука, никако не провидна, јер кроз провидну пролазе ултраљубичасти зраци, који су јако штетни.
„Потребно је да то буде шира одећа светлих боја, јер тамне боје привлаче светлост, затим морамо узимати доста већу количину течности. Знамо да је течност неопходна за наш метаболизам у организму, потребно је дневно две до три литре течности и то течност коју пијемо на собној температури“, навела је Обрадовићева.
Како додаје, никако неће угасити жеђ хладна вода или неко друго хладно пиће јер, како наводи, кад унесемо хладну течност у наш организам, мозак добија информацију да је нешто хладно и зауставља хлађење организма.
„Поготово не смемо да узимамо хладну течност после оброка. Сви волимо да после доброг ручка узмемо неко хладно пивце, хладан шприцер, али то хладно пиће ће зауставити варење“, наглашава Обрадовићева.
Докторка указује и да се мора смањити унос кафе и кофеинских напитака јер једна попијена кафа, која је диуретик, избацује седам шољица течности.
Наводећи да се организам штити од топлоте тако што се шире крвни судови, она истиче да избацивање течности смањује крвну плазму, што значи да је крв гушћа, те због тога чешће долази до инфаркта.
„Морамо да имамо и добар сан. Добар сан је један предуслов за добар имунитет, а наравно и за добру активност, јер ових дана смо видели, када долази до наглих промена времена, не само метеоропате – којих има негде око 30 одсто – да смо сви углавном имали лош сан“, навела је.
Говорећи да многи, поготову млади, имају обичај да увече иду на тренинг, Обрадовићева каже да вечерњи тренинг и неодговарајућа протеинска исхрана изазивају лучење веће количине кортизола, који се са мелатонином, хормоном сна, налази на, како каже, клацкалици.
„Тада почиње веће лучење кортизола, смањује се мелатонин, тако да лоше спавамо и имамо лош сан. Кортизол треба да буде највиши ујутру и он се смањује до 16 часова, касније пада“, додаје.
Обрадовићева истиче као врло важну – физичку активност.
„Физичка активност је лек који може заменити многе лекове, а нема никакве пилуле које могу заменити физичку активност. Али не вечерња физичка активност, него углавном јутарња, и никако не у подне када је сунце јако. Наравно, физичка активност која је примерена нашем узрасту, примерена обољењима које имамо и, наравно, примерена и добу дана“, навела је Обрадовићева.
