За Алиментациони фонд Влада је буџетом предвидела 500 милиона динара, изјавила је министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура.
Закон о Алиментационом фонду усвојен је 16. јуна ове године, а према речима министарке Мацуре држава и ресорно министарство ће пратити како ће се примењивати Фонд у пракси и да ли ће бити неопходно да се средства увећавају или да се умањују.
Навела је да у Србији појединачан износ у овом тренутку може бити максимално до 25.000 динара.
„То је износ који се ревидира с времена на време и то је онај износ који би добила хранитељска породица која би непосредно бринула о детету да је таква, рецимо, животна ситуација, па половина од тог износа је у ствари максимални износ од онога што може да дете очекује уколико не буде исплаћена алиментација“, казала је министарка за ТВ Прву.
Мацура је истакла да држава доста улаже из буџета у пронаталитетне мере, односно у подршку младима и будућим родитељима.
„Имамо Закон о финансијској подршци породици са децом о којем смо много чешће причали него о Алиментационом фонду који омогућава паровима који добијају своје прво, друго, треће и четврто дете значајне суме из буџета као економску подршку њиховој одлуци да имају породицу са децом, до тога да имамо сада недавно свој Закон о кредитима за младе, да имамо могућност субвенционисања куповине прве некретнине за жене које имају дете које није старије од једне године“, указала је министарка.
Такође, она је нагласила да Алиментациони фонд представља механизам заштите деце од оних родитеља који су неодговорни након што се брачна заједница или ванбрачна заједница заврши, односно да је он гаранција да у заштиту деце стане држава.
„Уколико нема у трајању од два месеца исплате средстава, активира се механизам преко Алиментационог фонда и ту у ствари ступају на снагу јавни извршитељи који ће у ствари, у име онога ко потражује средства од дужника, тај процес завршавати. Само да још једном нагласим да постоји механизам заштите и у овом тренутку омогућене неким другим законима, као што је то кривични закон“, рекла је Мацура.
Министарка је истакла да један партнер има могућност да поднесе кривичну пријаву против оног родитеља који не испуњава своје обавезе, али да се то ради у ретким ситуацијама и да то пре свега жене чине, зато што се плаше да не дођу у много комплексније и компликованије ситуације него што су биле до тада.
Према речима министарке, Алиментациони фонд је у ствари механизам који не само да штити интересе деце и родитеља који непосредно брину о тој деци, него је и један релаксирајући механизам зато што се не оптерећује тиме да морате да покренете некакве парнице другог типа.
Мацура је указала да је пописом 2022. године забележено близу 400.000 породица и нагласила да њих скоро половина има проблем са наплатом алиментације.
Министарка је навела и да се број бракоразводних парница из године у годину повећава, оценивши да се три године од пописа може говорити и о већим бројевима.
Такође, указала је да постоји и диспропорција између породица, односно да има 320.000 породица о којима брину само мајке и 90.000 о којима само брину очеви.
„Тако је и са наплатом огромна диспропорција и највећи број жена јесте, у ствари, оптерећено ненаплатом алиментације. Искрено се надам да ћемо о овим бројевима говорити у неком другом контексту, да ће се смањивати проценат ових ненаплативих потраживања. Надам се да ћемо за рецимо две године, три године, када будемо видели како изгледа у пракси сама примена овог закона, моћи да говоримо и да се тај број, дакле половина неодговорних родитеља, да се тај број значајно смањио“, рекла је Мацура.
На питање шта говоре изнети подаци о диспропорцији између породица, министарка је рекла да више говори податак да 50 одсто нема осећај одговорности према детету и према бившем партнеру, али да пре свега подаци говоре о кризи којој ми сведочимо и да постоје озбиљни разлози зашто је то тако.
„Жене су изашле на тржиште рада. Успеле смо да се изборимо за већи степен нашег образовања, успеле смо у многим сферама да се позиционирамо на добрим позицијама. Међутим, оно што нисмо још увек успеле, јесте да се тај терет неплаћеног кућног рада подели некако једнако на партнере. И то чини ми се нешто што у овом тренутку значајно оптерећује живот модерних породица“, казала је она.
Мацура је оценила да је дошао крајњи тренутак да се о томе отворено разговара, јер, како какже, то су најчешћи разлози што жене, поред насиља, не могу да ускладе обавезе између приватног и пословног живота.
Говорећи о платформи „чувамте“ која служи као механизам заштите деце која су изложена насиљу или која су насилна, министарка је нагласила да она представља механизам да се успостави добра сарадња између жртве насиља, институције система и наравно насилника како би се предупредиле те све ситуације.
„Апелујем на све оне који имају било какав проблем са насиљем или њихова деца да се информишу, едукују на платформи ‘чувамте’ која је иницијално у ствари замишљена као простор за информисање и едукацију, посебно разним видовима опасности са којима се суочавамо у 21. веку како је изложено дигиталном насиљу“, навела је она.
Нагласила је да је јако велика посећеност платформи, истакавши да је током прошле године близу 600.000 јединствених посета, што показује да постоји потреба да се људи на прави начин информишу и едукују о тим темама.
Фото: Дејан Станковић
