„Нек ти исповедник Никита душу чува, а реч ти буде истинита.“
СПЦ и њени верници данас обележавају Светог Никиту исповедника, епископа у Халкидону, у време када је православна вера била на великим искушењима.
Живео је у 9. веку, у доба цара Лава Јермена, који је забрањивао поштовање светих икона. Никита није ћутао. Није се повукао. Бранио је веру и иконе као изразе присуства Божије милости у животима обичних људи. Због тога је био прогањан, мучен и изгнан – али никада није погазио истину.
У народном предању, он је један од оних светитеља који су „патили за народ“, иако то није увек било буквално. Његово трпљење и истрајност тумаче се као духовна борба која и данас инспирише оне који желе да остану чисти и доследни.
Народна веровања и обичаји
У српском народу, овај дан се обележава тихо, али са поштовањем. Свети Никита није од оних великих празника са звонима и литијама, већ више светац који се „служи у тишини“.
Ево шта се веровало и радило:
Не узима се игла у руке – да се „не би убола срећа“ у кући. Жене избегавају шивење и било какав ситан ручни рад.
Кућа се чисти и мирис тамјана пушта кроз собе – као знак духовне припреме, прочишћења и позива на благодат.
Не прави се раздор међу ближњима – јер се верује да ће свака свађа на овај дан потрајати дуже него што треба.
Старији су говорили: „Ко на Никиту прећути – двоструко добије“, верујући да је данас мудро не узвраћати на увреду.
Ако некоме данас учиниш добро дело, верује се да ће ти оно бити враћено троструко, „не одмах, ал’ кад ти затреба“.
novosadska.tv
Foto: Pexels/Elina Volkova
