У срцу Фрушке горе, у близини манастира Крушедол, налази се један јединствен ресторан, који симболично носи назив „РЕСТОРАН КРУШЕДОЛКА“ . Наш домаћин био је Ђорђе Живак, идејни творац овог парчета раја. Изграђен и уређен у духу прошлог времена, окружен зеленилом, са погледом у манастир, савршено је место за одмор душе и тела. Мир који овде осетите, ретко где може да се доживи.
„10 година пословања и раста нашег локала“
„У месту Крушедол Прњавор, са погледом на сам манастир, налази се наш ресторан. Овде смо већ једну деценију, трудимо се да будемо посебни, јединствени. Радимо целе недеље, али пик је викендом. Оно по чему се разликујемо од других, је да радимо строго по манастирским правилима, и када се затворе врата манастира, и ми завршавамо, а то је у 19. часова.
Током недеље, посета је мања и тад можете да осетите прави мир које ово место нуди, док су викенди динамичнији и понекад мора да се сачека место за седење. Такође, радимо и прославе, рођендане, свадбе, ту смо да сваки ваш битан тренутак учинимо посебним, истиче Ђорђе.“
Старински стил у духу традиције
„Сала је декорисана у старинском стилу са пажљиво бираним детаљима, па тао да поред баште и отвореног простора, постоји могућност и да се време проведе и унутар ресторана. Такође, имамо и дечије игралиште, стони фудбал, разне кутке који су посебно дизајнирани и где можете да направите лепе фотографије или једноставно уживате у погледу. Ово је породичан, културан локал, место где треба да се опустите и побегнете од градске време, обавеза.“
Храна као лична карта Крушедолке, мирис који враћа назад
„Гости нам долазе наменски, из свих крајева Србије, и наравно да долазе да једу. Зато, храна мора да буде ускусна и направљена од квалитетних састојака, са посебним зачином – љубављу. Можда ово није најлепши локал, можда још све није онако како може да буде, али се трудимо да са храном немамо грешке и дубоко сам уверен да смо на добром путу. Фокусирани смо на домаћу кухињу, на заборављене рецепте. Оно што нас је највише прославило је димњена буткица са пекарским кромпиром. Такође бих издвојио „Младу телетину са пекарским кромпиром“, „Карађорђеву шницлу“, „Телећи језик са пире кромпиром у мирођија сосу“, „Пилетину и ћуретину са млинцима“, „Сармице у виновој лози“, а као шлаг на торту, издвојио бих наш „Колач са маком и белом чоколадом“. Свако може да пронађе нешто што му одговара, каже Ђорђе.“
„Осмех на лицу, тимски дух и рад кључ успеха“
„Угоститељство није лак посао, али уз рад и дисциплину све се може премостити. Битно је имати осмех на лицу, поштовати своје госте и раднике, остати доследан квалитету, мењати се и прилагођавати, прихватати и критике и успех ће доћи сам по себи, саветује Ђорђе.“
А шта смо ми то лепо јели и шта смо још чули о ресторану од Ђорђа, погледајте у емији.
