Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије проф. др Драган Гламочић истакао је данас да Србија никада у историји није имала већу шумовитост, која по званичним подацима износи 39 одсто, што је више него дупло у односу на период пре Другог светског рата.
Гламочић је у оквиру 92. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, на конференцији „Шуме Србије – одрживост, очување и развој руралних подручја“, рекао да шуме имају више од 300 различитих функција – од очувања биодиверзитета, преко спречавања ерозије, до утицаја на микро и макроклиму.
Министар пољопривреде је поручио да шуме постају све важнији фактор у борби против климатских екстрема и нагласио да је потребно више говорити о шумарству, јер је оно кључно за очување руралних подручја и природних ресурса.
Директор Управе за шуме Саша Стаматовић истакао је две теме у шумарству Србије: прва је иновације у имплеметацији концепт природи блиског газдовања шумама, а друга обухвата примену Европске директиве о промету дрвета.
Стаматовић је указао да природи блиско газдовање подразумева прилагођавање природним процесима, селективну сечу и подстицање конкуренције стабала, што унапређује отпорност шума на климатске промене и омогућава испуњење свих њихових функција.
Креирање имимплементација овог концепта у Србији траје већ десетак година, а омогућава нам да шуме буду отпорније на суше, поплаве и ветроломе, као и да обезбедимо снажнију улогу шума у заштити од ерозије и очувању биљних и животињских врста. Циљ је да наше шуме постану ефикасни еко-системи у служби друштва, навео је Стаматовић и додао да је по први пут урађена инвентура шума савременим методама, што је резултирало прецизнијим подацима и већом транспарентношћу у управљању овим ресурсом.
Уз техничке и нормативне новине, акценат је стављен и на обавезе свих субјеката који стављају дрвне производе на тржиште Србије, у складу са европским прописима. Циљ ових мера је спречавање илегалне трговине дрветом и заштита домаћег тржишта и потрошача.
Посебна пажња посвећена је и питању регионалних разлика у шумовитости, с посебним нагласком на Војводину као подручје које захтева додатна пошумљавања, укључујући и успостављање ветрозаштитних појасева.
Имамо могућност да у року од 14 дана, помоћу дронова и геореференцираних снимака, идентификујемо свако оштећено или оборено стабло. То је ефикасност каква раније није била могућа ни за шест месеци, рекао је Стаматовић и додао да нови модели као што су мултиспектралне камере омогућавају предикцију болести и штеточина пре него што постану видљиве голим оком.
Србија је, како је речено, лидер у региону по увођењу напредних система управљања шумама, а захваљујући средствима Светског фонда за заштиту животне средине (GEF) и Зеленог климатског фонда (GCF), реализују се пројекти вредни више од 80 милиона долара.
Ови пројекти омогућавају ефикасно газдовање и пошумљавање, као и санацију оштећених шума од свих непогода.
Посебан акценат стављен је на Геопортал – дигиталну платформу која интегрише све податке шумарског сектора.
Путем ње, шумарски инспектори већ на терену могу да провере планиране активности, податке о сечама, катастарске записе и друго.
У плану је и мобилна апликација доступна за све актере у систему.
Србија је, како је закључено, пет година испред многих европских земаља у примени оваквог система, а интензивно се ради и на усклађивању са Timber Regulation и новим прописима ЕУ који се односе на спречавање нелегалне сечe и трговине дрветом, као и на подстицање рециклаже дрвних производа.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде остаје посвећено модернизацији шумарског сектора, очувању природних ресурса и јачању улоге шума у свеобухватном развоју Србије.
