Источни петак је празник који се у православној традицији назива и Живи петак или Благодатни петак, и слави се у петак прве недеље по Васкрсу.
То значи да је увек у петак у тзв. Светлој седмици, која траје од Васкрса до наредне недеље, зване Томина недеља.
Значење и порекло празника
Овај празник је посвећен Пресветој Богородици и народ га посебно поштује као дан чудотворне и исцелитељске моћи Богородице. У неким крајевима Србије и шире, познат је по народним веровањима да се тог дана посебно помаже болеснима, а жене често посте и моле се за здравље своје породице. Такође, у неким местима око Ниша и Пирота, опет фарбају јаја, како би се спремили за Побусани понедељак.
Назив „Источни петак“ долази од тога што се овај дан слави на истоку хришћанског света и то одмах после Васкрса – највећег хришћанског празника, када „све постаје ново“ и када се обнавља вера у васкрсење и живот.
Обичаји на Живи петак
Иако се Светла седмица сматра радосним периодом када се не пости, неке жене тог петка ипак посте из личне побожности, посебно ако се моле за здравље деце или других ближњих.
На овај дан се у неким црквама служе посебне молитве Пресветој Богородици.
Многи људи који славе Источни петак као своју заветину, праве славље тог дана, окупљају породицу и праве трпезу без меса (али уз рибу и вино).
novosadska.tv
