Међу младима, средњошколцима, па и старијим основцима, је све више корисника дувана, алкохола и дроге. Посебно је алармантан све већи број наркомана. Медицински стручњаци тврде да ниједна дрога није безопасна, напотив, оставља тешке последице и по ментално и по физичко здравље.
Адолесценција се сматра фазом највећег ризика од започињања са употребом психоактивних средстава. Разлози зашто деца пробају а после и конзумирају дрогу су разни. У већини случајева то је радозналост, идентификација са групом, потреба за узбуђењем. Родитељи који имају децу у доби пубертета данас се све чешће срећу са тим проблемом. Прво што примете јесте промене у понашању које подразумевају нагле промене у расположењу или повлачење у себе, изостанак из школе, лоше оцене, чести конфликти са члановима породице.
– Да ли ће неко употребљавати неку психоактивну супстанцу или алкохол, то много зависи и од тога каква је неко личност. Међутим, оно што се често дешава је да деца експериментишу, а то после пређе у злоупотребу или у зависност – објансила је за Курир прим. др Жељка Кошутић, психијатар.
Према речима стручњака, адолесценти који су редовни корисници појединих врста наркотика, склони су одређеним менталним поремећајима, о чему је говорила и Јелена Манојловић, психотерапеут.
– Свака особа прво почиње са марихуаном, прелази на сканк и остале наркотике. Наравно утиче и на различите појаве психотичних обољења. Неретко се дешава да долази до акутних-психотичних епизода, затим до деперсонализације. Још увек нису утврђени разлози због чега до тога долази, да ли тај ТХЦ у вези са неким нервним ћелијама доводи до поремећаја перцепције стварности и реалности, питање, није још ништа доказано.
Како објашњавају стручњаци, јако је битно објаснити младима који су ризици при употреби наркотика, како не би дошло до менталних поремећаја и физичких болести.
– Превенција је довољно едукација младих људи о дејству одређених супстанца, начину њиховог деловања на организам и шта све може да се деси, и да млади уче друге адекватније механизме на које ће да превладају импулсивност, регулишу емоције, стрес, а да то не буде посезање за дрогом – закључила је Кошутић.
Кључно је не бежати од проблема и уколико се примете промене или се јави сумња, неопходно је потражити помоћ стручњака. Уз благовремено лечење и подршку породице и заједнице, промене су могуће.
Фото: Pexels
