Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је данас да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, као и да не мења каматне стопе на депозитне олакшице од 4,5 одсто и кредитне олакшице од 7,0 одсто, саопштио је Кабинет гувернера.
Како се наводи у НБС, приликом доношења одлуке Извршни одбор је имао у виду остварено и очекивано кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
Међугодишња инфлација у априлу износила је 3,3 одсто, након 2,8 одсто у марту, а њено убрзање готово у потпуности је последица раста светских цена нафте и виших цена нафтних деривата на домаћем тржишту.
Према оцени Извршног одбора, инфлација би требало да настави да се креће у границама циља до септембра, а да након тога, крајем ове и почетком наредне године, привремено благо пређе горњу границу циља, под утицајем више светске цене нафте и других примарних производа, као и ниске базе из септембра прошле године услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20 одсто.
Под претпоставком да је актуелни енергетски шок привремен, инфлација би потом требало да успори и да се врати у границе циља средином 2027, а затим да у тим границама остане до краја периода пројекције.
Према оцени Извршног одбора, успоравању инфлације током наредне године допринеће и даље рестриктиван карактер монетарне политике, очекивано постепено слабљење трошковних притисака из међународног окружења, као и очекивано успоравање раста реалних зарада.
Сукоб на Блиском истоку и затварање пролаза кроз Ормуски мореуз за већину бродова повећали су забринутост да би енергетска криза могла да доведе до поновног раста инфлације на глобалном нивоу, наводи НБС.
Раст светске цене нафте представља шок на страни понуде, који повећава инфлацију директно, преко виших цена горива и индиректно, преко виших трошкова за предузећа.
С друге стране, по том основу смањује се расположиви доходак становништва за потрошњу, а повећава неизвесност и слаби економска активност, што додатно усложњава процес одлучивања о монетарној политици.
Подаци за сада говоре да у већини земаља доминирају примарни инфлациони ефекти, с тим да централне банке изражавају спремност да реагују повећањем својих референтних каматних стопа уколико дође до значајнијег раста инфлационих очекивања и зарада.
Као велики нето увозник енергената, Европа је посебно осетљива на енергетске шокове.
Инфлација је у зони евра, нашем најважнијем економском партеру, повећана на 3,2 одсто у мају (са око два одсто пре избијања сукоба), првенствено због ескалације сукоба на Блиском истоку и раста светске цене нафте.
Неизвесност у погледу макроекономских ефеката сукоба на Блиском истоку и даље је висока, јер би могло да дође и до знатнијег раста цена контејнерског транспорта и минералних ђубрива, нарушавања ланаца снабдевања, инвестиционог и потрошачког поверења, као и токова робе и капитала.
Коначне ефекте енергетског шока на глобалну, као и домаћу инфлацију и економску активност тешко је проценити, јер зависе од дужине трајања и интензитета самог сукоба.
Према подацима Републичког завода за статистику, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа у првом тромесечју 2026. износио је 3,2 одсто и био је виши од прве процене која је износила 3,0 одсто.
Поред тога, доступни месечни показатељи за април указују на позитивна кретања у индустрији, трговини на мало и туризму, што је у складу с нашом мајском пројекцијом привредног раста од три одсто у овој години.
У досадашњем току године, расту бруто домаћег производа доприносе и домаћа тражња и нето извоз, при чему се у наредном периоду додатни позитивни ефекти на економску активност могу очекивати и од реализације инвестиционих пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027“, а у 2027. години и од одржавања специјализоване изложбе Експо.
Подршку економској активности пружа и раст кредитне активности према привреди и становништву, који је у априлу убрзао на 17,1 одсто међугодишње.
Ипак, привредна активност остаје под утицајем глобалне неизвесности изазване геополитичким тензијама и растом цена енергената, што може негативно да се одрази на инвестиционо и потрошачко поверење и токове капитала.
У таквим околностима, Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса.
Уколико процени да раст светске цене нафте има израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије ће реаговати свим расположивим инструментима.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи биће одржана 9. јула ове године.
Фото: НБС
