Према оцени саговорника Курира, у недостатку било каквих других идеја политичког деловања, може се очекивати даље насиље и неполитичко деловање опозиције, пише Курир.
Опозиција не престаје са насилним акцијама, напротив. На крилима студентских протеста, покушавајући да по сваку цену уберу и сами комадић заслуга, где год стигну прибегавају насиљу – од институција, преко отворених претњи студентима који протестују захтевајући да им се омогући да наставе студирање, до физичких напада на функционере али и обичне грађане.
Према оцени саговорника Курира, у недостатку било каквих других идеја политичког деловања, може се очекивати даље насиље и неполитичко деловање.
Низ напада
Само у последњих седам дана забележен је низ инцидената од стране опозиције и њених симпатизера.
Прошлог понедељка повређене су три народне посланице током дивљања опозиционих посланика предвођених Странком слободе и правде Драгана Ђиласа и Новог ДСС-а Милоша Јовановића, када су бацали димне бомбе, сузавац, те се гађали флашама воде.
Том приликом повређене су Јасмина Обрадовић, Соња Илић и Јасмина Каранац, а према речима председнице парламента Ане Брнабић, оне су сада добро.
View this post on Instagram
„Најважније је да смо сачували институције и да не могу да нас уплаше. Никада нећемо устукнути. Сада им је та порука јасна. Ово је терористички акт, видели смо како реагују земље света“, рекла је пресдница Скупштине Ана Брнабић.
У четвртак испред Скупштине града Београда поново смо видели застрашујуће сцене: опозиција и њихови активисти напали су обезбеђење, Борко Стефановић из Ђиласовог ССП физички је спречио новинарку инфирмера да уђе у зграду градског парламента, дешавала се општа туча пред очима грађана…
Сутрадан су, ваљда осокољени понашанејм опозиције, нападнути студенти у Пионирском парку који ту кампују са захтевом да им се омогући наставак студирања. Њима су најпре пришли студенти у блокади који су учествовали на протесту испред РТС-а, скандирали им и звиждали, те их вређали и онемогућили да одрже конференцију коју су имали заказано за 20 часова. До већих инцидената није дошло само захваљујући полицији која је формирала кордон између две групе и тако спшречила физички напад на учеснике протеста у Пионирском парку.
А онда је у суботу нападнут министар културе Никола Селаковић. Како је испричао, њега је непознато лице напало са леђа када је ишао да посети родитеље око око 25 до 10 увече. Додао је да га је то лице псовало и да је рекао да ће „нас набити на колац, мислећи на нас из СНС-а, како се изразио“.
„Када сам се окренуо да разговарам с њим, он ме је ударио и побегао. Ударио ме је у пределу главе, са леве стране носа“, испричао је Селаковић, додајући да је исечен у пределу леве слепоочнице и да су му наочаре спале при ударцу.
Он је узео повредну листу након прегледа код лекара и случај је пријавио полицији.
Такође, повређена је претходних дана и Марина Тодоровић, матуранткиња Економске школе из Новог Сада, како је рекла, када су јој ђаци те школе насилно забранили да уђе у школу. Њој је стављена крагна на врат због последица повреда.
Strašno! pic.twitter.com/iRsysCmWly
— Pluton (@Pluton45873221) March 9, 2025
Осокољени оваквим насилничким понашањем опозиције, и њени симпатизери последњих дана нападају неистомишљенике, па је тако двадесетосмогодишњи С. Р. у Пионирском парку отвореном шаком ударио у главу двојицу учесника јавног окупљања који протестују тражећи да им се омогући даље студирање. Истовремено, неко је себи дао за право да путем Инстаграма јавно објави бројеве телефона познатијих чланова тог скупа, како су навели, „главних ћација“, те поручи иронично пратиоцима да „не зову ове бројеве нити им шаљу поруке“, директно позивајући да узнемиравају студенте позивима и порукама.
Опасан примитивизам
Професор Факултета политичких наука милан Петричковић за Курир каже да су пртедставници опозиције, у недостатку буило каквих других идеја, прибегли насилним методама деловања, те да ће их, осокољени протестима студената, само јачати у наредном периоду.
„У одсуству политичке платформе и идеја, онога што би било пожељно као корективни фактор за покушај остваривања политичких идеја, опозиција користи само један модел и начин, а то је насиље. Као израз беспомоћности опстанка на политичкој сцени, једино што им је остало као оруђе је да применом агресије и насиља, како вербалног тако и физичког, покушају да застраше неистомишљенике. То је класичан модел анархије који је најдиректнији израз примитивизма“, јасан је Петричковић
Како истиче, то што све чешће прибегавање физичком насиљу јасан је одраз политичке неодговорности и одсуства морала.
„А једино им је насиље преостало, па само томе и прибегавају. Како протиче време а они не успевају ништа да учине на политичкој сцени, све су агресивнији. Није то добро никако, јер та врста поларизације коју праве је свима на штету“, напомиње Петричковић и констатује да и поред њиховог политичког неуспеха и минорности, добијају ветар у леђа од спољашњих фактора којима одговара слабија Србија.
Фото: Printscreen
