Песма „Плућа су ми болна“, коју је написао Драгиша Недовић, дубоко је урезана у историју бивше Југославије. Настала 1950. године, ова балада рефлектује личну борбу аутора с туберкулозом.
Проклетство песме
Недовић је у време настанка песме био у изузетно тешком здравственом стању, што се осећа у свакој речи песме. Песма је брзо стекла популарност, али с том популарношћу дошао је и мрачан аспект. У периоду, након објављивања плоче, забележен је велики пораст броја самоубистава међу оболелима од туберкулозе.
Овај забрињавајући тренд привукао је пажњу власти, укључујући Јосипа Броза Тита и Централни комитет, који су одлучили да забране продају плоча и извођење песме. Објашњење за ову одлуку било је да песма наводи на самоубиство.
Забрана је трајала десетак година, све док песма није неочекивано поново изведена на једној прослави. Јованка Броз, супруга Јосипа Броза Тита, наручила је песму, а легендарна Нада Мамула ју је отпевала за њу. Овај тренутак означио је крај забране и повратак песме у јавност.
Текст песме одражава дубоку тугу и осећај неизбежне пропасти:
„Плућа су ми болна, здравља више немам Јер су сасвим близу, моји задњи дани. Живећу још данас, а можда и сутра. А онда заувек, збогом мој животе. Није мени жао, беднога живота. Јер ја среће никад, осетио нисам…“
Песму „Плућа су ми болна“ први је снимио Заим Имамовић. Осим верзије Наде Мамуле, позната је и интерпретација Велибора Боре Спужића Кваке. Песми „Плућа су ми болна“ не говори само о једној нумери, већ о времену, друштву и људским емоцијама које су урезане у историју, пише Мондо.
kurir.rs/mondo.rs/krstarica.com/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT RTS Najlepše narodne pesme – Zvanični kanal
