Српска православна црква сутра обележава Велике (зимске) задушнице, дан посвећен упокојенима, један од четири велика дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу.
Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста.
Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек падају у суботу, а то су поред зимских, летње – 22. јуна, Михољске – 5. октобра и Миторвске – јесење 2. новембра.
У Београду се на сваке задушнице појачавају поједине линије градског превоза.
Задушнице ће бити обележене у српским срединама на Косову и Метохији, а Срби са Косова и расељени ће и ове године обићи гробља која су у већини случајева била запуштена а споменици порушени и полупани.
Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, пожељно је да оду до најближе цркве, и да на том месту упале свећу.
На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм света служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито.
После службе иде се на гробље где се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове.
На задушице се на гробље и у цркву носи кувано жито – кољиво, које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости Сунца.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се „залечују ране греха“.
Свећа је симбол светлости Христове која треба да нас подсети на светлост којом Исус Христ обасјава душе преминулих.
Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње због чега би сваком просјаку требало уделити милостињу и део хране коју носимо са собом.
